Delo

II 0 М Е Н 377 Твој народ срећан, слободан није, Твој народ тешка судбииа бије, Да ниси мајци отрг о чедо, Па га немнлој маћеси иред’о, Да ниси браћи одузео браћу, Да их ронскоме отргнеш илачу, Данас би српски барјак се вио Поврх Балкана, Данас бп Србпн господар био Широм Балкана ! Балканом данас управ.нао би Срб ! Балкан би данас српски имао грб !.

Опрости свече блажене сени, Опрости свече, оирости менп. Прошлост ми славна машту занела, А она бујна, крилата, врела Пута помела. Довара оку слнке варљиве, Неостварпве. • Не, свече, није кривнца твоја, Већ тешке судбе српскога соја, Штоно од мајке отрже чела. Да их маћеси немилој преда, Мајка је слаба, нејака била, А љута беше душ.манска сила, П1то-но је јадној претила раји, Да је удави Ти хтеде иарод орбински спасти Од тешких мука, блиске пропасти, Другога пута не мога наћи, Ваљаше браћу отргнут’ браћи, Да их ронскоме отргнеш нлачу, Спасеш од коца, а дадеш мачу, Из љутог лава, у че.вуст риса, Што ће да мучки, лагано снса Србннску крв !..,. Не. свече. није крнвица твоја, Снуј мирно санак вечног нокоја.