Delo

ВИКТОР ШИРАВО 7 ИЗДА&У РУХЕРА БОШКОВИЋА Зар је наш гласовмти Дубровчанмн мз века просвете и револуцмје Руђер Јосмф Бошковмћ, поред толиких стручних веза својих са првмм Физичарима и астрономмма својега времена, ммао што заједнмчкога н са чувенмм маркмзом Мирабо-ом, прваком Фмзмокрагске школе Кенејеве, оснмвачем првога економског часогшса «Les Ephemerides' као м првога «удружења економиста”, оцем не само потоњега Дммостена Велмке Револуције, већ (бар тто ммшњењу многмх новмјпх земњака му) и саме политичке економмје у Француској ? На каквом су се то заједничкоме послу моглм сусрестм Фпзиократа Ммрабо м природњак Бошковмћ ? —прмродно се мора запмтати свако, ко их већ само по имену м разном занимању њмхову познаје, јер смо се мсто тако и мм запмтали бмли онда када смо првм иут у Онкенову издању «економских м философских списа Кенејевих0 намшли на белешку да постоји једпо посмртно де.10 оца Ммрабо-а, које је 1789. год. издао „Бошковмћ као прмјател> пишчев” (Р. Boscovich ami de Fauteur).1' Знајући већ одмах унапред да то издање мора м може бмтм само Руђерово, јер је он већ мзранмје, за бавњења својега у Пармзу, са марклзом пријатењевао м јер је дело у Басану код издавача Бошковмћевих сииса света угледало (н ако је Бошковић ранмје — 1787 г. а Ммрабо тек 1789. г. премпнуо), ми смо се иадали, да ће се у овоме мздању моћм наћм зар м која реч Бошковмћева о учењу Фмзмократскоме и зато смо га марњиво потраживалл ). ') Aaguste Oncken: „Oeuvreseconomiqueset philosopliiques de F. Quesna y.u ФранкФурт н. M. u Иариз, 1888. стр. 10. у примедбц. *) Поред свега тражења (цреко нријате.Ба) оно се, за чудо, не могаше наћи у Паризу, док (опет нреко прнјатеља) не сазнадосмо, да га међу тим има у Млетачкој бнблиотецн ев. Марка, те га најзад у бсчкој дворекој бибдиотеци и лично на углед добисмо.