Delo

382 Д Е Д 0

И у скоро затим већ остарели и оболели Бошковић тражаше од Француске владе отнуст у намери, да још за живота својега сам париске радове своје код својега издавача Ремондини-ја у Басану код Млетака публикује, те да том приликом ако је могуће још једном и своју вазда драгу постојбину, коју је увек и свуда као всран јој син и повереник служио, посети. Тако га ми у години 1783. налазимо одиста у Басану, где је, као што ћемо после видети, већ идуће 1784. г. и нацрт приказа за поверени му спис од самога Мирабо-а добио 1785. год. Бошковић одлази у Млетке а затим у Милано, где најзад 1787. и умире не испунивши ни завет Мирабо-а, да му спис његов публикује, ни пак жеље своје, да види Дубровник и у њему последњи остатак Фамилије му, сестру Аннцу. Сам тај чин, што је Бошковић иодуже као пријатељ становао у кући Мирабовљевој у Паризу,и што је на се примио био публикацију дела његовега, даје нам већ оправдана основа да мислимо, да се Бошковић као човек широкога образовања и сам морао живо интересовати за учење Физиократа, soje је онда толико моћно и гласовито било, да је већ и саме владалачке кругове европске захватило и собом ионело било. Јер Бошковнћ није био само одличан астропом, метеоролог и Физичар па и знаменит философ, чија теорија атомистике у крајњој линпји цео овај свег материје и сила разлучаваше и свођаше на акцију сионих центара, већ га његово свестрано образовање (које се н. пр. тако јасно огледа у живом интересовању његовом за класичке старине) и његова песничка душа покретаху те je у лицу Маркиза Мирабо-а дошао бпо чак и у живи додир са учењем Физиократије. Бошковић је већ и сам собом у свем / био веран син својега века просвете и револуције и као такав он у ондашњој иариској атмосФери, која већ скроз бејаше засићена електрпком револуционарних идеја иросвећених умова 18 века, није могао остати немаран ни нрема великом ондашњем економно-полптичком покрету. који је свога израза пашао у чувеној школи Физиокрагије. Малени али нлодпи културнн центар нашега Дубровника дошао је ето тако у живу везу са великим културним центром иариским, на коме се, по речима В. Ига, већ тада најживље осећаше како бије бпло европске цивилизације. И то нам ето даје п права и иовода, да у наслову овога приказа саставимо имена Мирабо-а и Бош-