Delo

ВИКТОР МИРАБО 881 Р fe r е) Вошковић, то је зато као такав тј. само као отац (Pore) а ие м но имену као Руђер Бошковић и на овоме посмртноме издању обележен. У Парпзу је у брзо добио важно место уиравника номорске оптике (ношто је већ раније на оснивању миланске опсерваторије светскога гласа стекао био) са годишњом илатом од 8000 дмнара, шго је према њему изазвало суревњивост многих ондашњих Француских научника, а нарочито нз кола енциклоаедиста (тако н. пр. баш и самога d’ А 1 е mbert-a), као заклетих непријатења свега, што из језујитскога реда долажаше. Међу тим Бошковић, као природњак и фнлософ од светскога гласа а и као класички • скроз образован човек, био је високо уздигну г над сваком верском размнрицом и као такав нашао ]е не само у кругу научннка: природњака и физиократа, већ баш н у највишим ондашњим владајућим круговима врло моћних пријатеља и заштитника. (Сам de Vergennes министар сноњних послова био му је н. пр. јако наклоњен). С тога мислимо да неће битп исправно, што Фр. Рачки, у својој биографији Бошковпћа, убројава као ((енциклопедпстуu у противнпке Бошковићеве.и самога Тирго-а1) док међу тим Тирго као физиократа и као такав ирисни пријатењ оца Мирабо-а није могао — а најмање још као министар — бити противник ни пријатењу пријатења свога — чувеноме ириродњаку—ФилосоФу, нашему Дубровчанину Руђсру Бошковпћу. У ред одлпчних при јатеља Бошковићевих спадао је дакле већ тада чувенп физпократскп писац Маркиз (а не Маршал, као што га Рачки погрешно у биограФији на стр. 60. 61 и 62. зове) Мирабо. у чпјојјје кући у Паризу Бошковић у години 1782 становао*) и са којим je извесно у тешње пријатељске везе ступити морао, кад му је Маркиз и само нубликовање списа својега иоверио био. l) В. Дра Фр, Гамкога Euoipaifrujij Р. Ј. БошковиИа у nR а d u Ј u g о s 1, A k ademije“, књ. 87, 88, 90. стр. 59. '2) Уу но примеру Млетачких релација писаним, Дубровачким пзвештајима његовпм, које је проФ. Ј. Јелчи/i из Дубровачкога архива исписао (у поменутој кљизп „1’ада југ. акад.ц стр. 100—246.), налазимо у писму од 2. Аорила 1782. г. (86. uo реду издаља, на стр. 240 ) како се између осталога псмнње и име „с.гавнога Маркиза Мирабо-а у чијој сам, ee.iu, куКи узео uoj закуа јелно о,\ељсње, и у којој uopej мене и сам Маркиз стапујеЛ Извесно је дакле, да му је у то време заједничкога живота Мирабо морао поверити и штампаље списа својега. Иа како је Бошковић са пријатељнма својим од свуда жнву нреписку одржавао, то је Biiiiie него ли вероватно, да је, ако не иначе а оно бар по овој ствари, и ме!,у љима морало битн неке преписке, о којој би се зар и могло још наћи остатака у Паризу и Дубровннку (овде у заоставштини још неиздатих Бошковнћевих писама, о којниа Рачки у предговору ка биограФији му иомиње).