Delo

384 Д Е Д 0

литичк^х установа, као и срећу и трајање друштава њудскнх “ Овај кратки приказ штампара-издавача казује нам дакле. да је сам Мирабо још у години 1784. послао био Бошковићу једну белешку, која је требала да послужи као основа за израду пздавачева увода Ну. како је Бошковић, већ болестан, журио са нрипремањем својих списа, па већ 1787. и умро, то му није било суђено, да он ту белешку Мирабовњеву сам у један шири увод разради и зато је се онда штампар Ремондипи наравно морао ограничити на то, да «белешку пишчеву” публикује онакву, каква је у рукопису затечена. Ми можемо само жалити, што нз пера самога Бошковића не могасмо добпти разраду ове за познавање економно-политичких погледа Физиократске школе толико важне бе..ешке Мирабовњеве. Она сва дише вером у непогрешност новооткривене физиократске науке и пророчански очекује у најскоријему времену великп преврат. који неминовно мора наступити —• од прилике онако исто као и Волтер, који гтред смрт своју писаше: „Све што видим сеје семе револуције, која је неизбежна и којој нисам рад да будем сведок. Французи су спори,али ипак зато достнжни. Просвета је већ тако расветлила умове, д t ће буна планутп првом приликом и бпће доста лома. Омладпна је срећпа јер ће имати шга да види !» Ево међу ти.м и те кратке, али важне нророчанске Мирабовњеве белешке у целпни: „Нашло се. вели он (на стр. VII.) да је ово дело иодесно, да привуче на се пажњу чигалаца и да им олакша једну врсту насгаве Koja, како изгледа, иостаје с дана на дан све потребнија, с погледом на настуиајућу револуцпју у наравима, мишњењима и идејама, којом Еврогш ирети стицај ових несавладњивих прилика : I. Прва околност лежп у, сваком годином све јачему, ариливу мегалнога новца, који је, према разтчној употребн, која се са њим чпни, час једно средетво умртвњивања и робовања а час по онет оживњавања н слободе; II. Друга је околност у освајању новога света. који је све до данас гек само као откривен важио; III. Трећа опет лежи у ономе грађансксм расцеау, који је се у старим државама извршио у два, по интересима својпм скроз иеиријатоњска, табора: баштинаре или власнике непо-