Delo

ВИКТОР МИРАБО В8б кретности, и рентијере или власнике папира, који рентабилне ириходе дају; IV. Четврта околност најзад лежн у оној новој и постојаној а међу тим неариродној аолитичкој moRu, која све остале гута и свима нропашћу ирети, т.ј. у оној сили кредита, којом данас и сами владарн постају трибутарни, а држављани им н сами често падају у иоложај Лакедемонских Илота, jep су најзад свн осуђени да раде за рачун туђина. Ове надмоћне прилике изазивају у неку руку свуда дух новачења\ и с тога је врло важно испитивањем противнпчких мпшљења сазнати : који су то унутарњи закони друштвенога ио ретка, који су најарилагоднији ириродноме иоретку који Re једини бити иостојан, јер је вечити израз Вожје милости и Ова кратка белешка пишчева. која је била намењена али несуђена преради издавачевој, садржи у себи одиста не само слутњу скоре револуније, која ће Европу из основа преобразити, в ћ и основано познавање свнх оних бптних економнополитичких чинилаца, који социјални преображај већ изодавна припремаху, тако, да политичка револуција није у ствари онда ништа друго ни била. до само политички извршилац у истики већ измењених социјалних прилика. Политичка одећа старе туторске и сталешке монархије већ је и сувише бнла отешњала новом8 обличју грађанскога друштва. Зато је Мирабо-у најважнија наука новога доба: наука економска, јер је њојзи стављено у задатак, да испита и пронађе основе једнога новог н то таквог друштвеног иоретка. који ће бити заснован на најбољему иознавању природе и историје и који неће више почивати на голој силн, већ ће сам у себи носити залогу опстанка својега, будући прави израз божанскога морала. Овакво правилно схватање економно-политичкога проблема приличи не само крају 18 већ и самога нашег 19. столећа. У осталом, као што то већ и сами читаоци из четири горе побројане тачке виде, Мирабо је добро погодио и све главне моменте, који на измаку 18. века беху носиоци неизбежнога преврата. Новчана аоилава Евроие од времена открића Америке, затим колонисање и ослобођење новога света, па онда опа ировала између скроз супротних интереса старе властеле и новога трећег грађанског сталежа и најзад оно неочекивано снлно и иревратно дејство кредита, којим се једни подигоше и осилише а други упропа-