Delo

476 Д Е Л 0 нрво.м п другом половином своје брошуре, нокренути, поред нас, ii joui кога да о ови.м пнтањнма ироговори : a ако би она била повод да на бипу нзађу, н за Једну и за другу ствар. u оба Јунака • г. Ј, Ристић п г. М. Пироћанац, са својп.м мислима плн нови.м објашњењима, онда бп корист од њс бпла у том неоспорна. С. М. II. Издања Српске Књижевне Задруге за 1894. и. Антоаогија Дј/бровачке Лирнке. ако и није најзанимљивије, свако јако је најзнаменитије дсло, које је Срнска Књижевнл Задруга подарила својим члановима у 1894 години Ми се и иначе нс може.мо похвалптп. да знамо доб]>о своју старину, а из књнжевне старпне. не.ма сумње, најмање нам је нозната дубровачко-далматннска поезија. То нам незнатке нп мало не смета да о њој, кад се случајно какво.м било поводо.м иоведе реч, одушевљено говоримо, разу.ме се. еамо у општпм Фразама, које страшно заударају на површност. Ми осећа.мо да нам је дужност одушевљавати се цубровачко-далматинским песницима, па се опет за то мало старамо нроучити им дела н видети, штаје го у њима што вредн да се зна и унамти. Чак u они којима је то нооао као да нису показивалн много во.кс, да се, по целима која јој чине садржину, упознају са овпм одсеком књижевне нам старнне. Па ии по нашп.м средњим школама до скора нпје било боље : све знање, које су ученпцн нзноснли. сводило сс на неколико бнблиограФСко-бпограФСжих података о најважнијпм представнлцима дубровачко далматинске иоезпје. II зар је онда чудо, што до скора не имадос.мо ћирилицом нггампано ни једно дело нз овога периода наше књижевности ? Прослава тристагодишњнце Гундулићеве, коју је ириредила велпкошколска омладнна пре неколико година, пробудила је више пнтересс-* вања за дела дубровачких песннка и од тога се тек доба иочиње и у нас ио негито радити, да ее онн боље упознају. То је истина мало. алн тек опег обележава као некп иреок])ет на боље. Ако нс што внше, сад бар имамо ћирилицом шгамиана од Гуп 1.улићевиХ дела : Османа v нздању нок- Ј. Бошковића н Д//бравк// v нздању г. И. М а ]» к о в н ћ а. Оспм овога. наш в])едни ирОФесо]) г. 7К. Поиовић Дао је у својим 11римерима из сриске литератг/ре, који су, хплла Богу. дочекали п друго издање, доста места огледи.ма бољих нропзвода пз дубровачко-далматннске поезије. те je тим у неколш.-о нобољшапо изучавањо овога одсска књижевности у нашим с])едн.пм школама. Ако не узмемо на ум шго се, овда онда, писало но нашим новинама, то је све пгго јс до данас урађено, да се у источпом делу нашега народа иробуди мар за поезпју, која је у Дубровнику цвегала, кад је српски народ по осталим крајевима, жнвсћн у ронству, свој дух кренио, да у не-