Delo

критика п ииваиогРАФилА 477 cpeliп не иодлегне, песмама, у којима је овековечпо своје гежње и ндсале оличсне у омил.еннм му јунацвма. Чудна доиста нгра судбине ! Као да је само провиђење овпм кон грастом хтзло да нам постави иитањс : какви ли бн тек неснички производи могли нићи у нашем народу, да су се неком срећом стекле прилнке, које би омогућиле снајање народнога духа са инснирацпјом наших дубровачких песннка V А ми пред овпм отвореним питањем стојимо, не ноказујући, колико би требало, во.ке да на њ одговорпмо, н ако слутимо да би се одговором нмали рашга поноснти. Нокрај свнх својих недостатака, дубровачки песннци могу стати иапоредо са сувременпм песницпма најобразованијих народа. а Дубровник је, ва.ка нматп на уму, био у то доба једино место. у коме је било погодаба, да Срби покажу своју подобност за културан рад. II зар тај Факат не даје дубровачкој песннчкој књнжевностп велнки значај, због којега бн она заслуживала више нажње од наше стране V Пзарнемамо, имајући њега у впду, права, што Антологију Дубровач. Лирике сматрамо као најзнамсннтије дело у низу Нздања Српске Књижевне Задруге за 1894 годину ? Она ће. уверенн смо, јаче подстаћн жељу да се унознајемо са књижевношћу старих Дубровчана, и ако је њоме обухваћен само један део њнхова делања. У осталом, не треба губити нз внца, да озој Антологији не дају вродност само љубав према старини и поштовање hoje јој дугујемо. П по времену кад је ностала, н по начнну како је постала п како се развнјала, п но узроцима, услед којих је морала онадатн, заслужује књпжсвност у овом иерноду да се на њу скрене пажња, јер је пуна ноука. које нам могу битп од користи, ако хоћемо да сс користимо искуством пз ирошлостп. Да се задржимо на некима од њих. Општа је Фраза, коју није ретко чути, да је дубровачка поезцја проста коннја сувремене талијанске иоезије, која јој је, како се тврди, одређивала н правац развићу. Кад бн ова Фраза била чиста истина, иод коју хоће да се иотурн. дубровачко-далматинска иоезија изгубила би много од својега значаја, н сва бп јој се вредност за нас сводила на вредност документа да су се и у нашем народу јављале некад тежње да се угледањем пзједначп са народом од себе образованијнм. За то баш п греба двојпти што је у њој истииито од онога, што је у њу унесено као резултат површнога изучавања. Нијсдна од данас иознатих књижевностн није ностала самоникло. него п подстпцајем са стране, коме је нриродна иослсдгца угледање. Међутпм ваља знатн, да ово угледање, као нрелазан стадијум, није увек п свуда сметало књижевностн да се врати, у гоку свога развнјања, на народнс основс. Ако у народу нма спла којс требају иа да се може напредовати, угледање је нролазнога века : нема лп их, значи да у народу нема најглавније ногодбе за нанредовање, и књчжевносг му је онда осуђена животарити од подражавања туђннским обрасцима. Дубровачка пак иесннчка књижевност, како се нама чнни. н ако је иостала подстицајем са страие. показивала је јасно у даљем своме развпћу те-