Delo

4 '4 • д е л о била граја: он се hiijc хтео нрилагодити духу песама, које су се обичајем биле утврдиле. Бранећи се од прекора, Рањина вели у овој својој песми, како су сад настала друга времена, за које се хоће да су u песме друкчпјега кова и садржине. „... jej) јах лнс у цвитју, тач ниједна на свнт сај у једному битју не трни обичај. Такођер u ричи, киме се јур некад стара свијес дичи, у сцијени нијесу сад: и ове сад ке веће јесу, знај. сцијењене, с временом бит неће од друзих примљене. Разликн свит ови ки трпи евОЈу чес све вечи и нбви што годи на њем јес.“ Рањина је оваком одбраном показао, да је добро схватпо суштнну всторнјскога напредовања, које се најбоље огледа у способности, да се не остављају незадово.љене иотребе, које ток исторпскога живота собом доноси. А оне се неирестано мењају. условљујући својсм променом мен>ање тежња које вудс на рад покреће. и смену идеала којима се у жпвоту одушевљавају. Ндеали једном осгваренн губе своју иривлачну моћ. н њих смењују нови. којима су основи још нез лдовољене тежње. поникле из нових нотреба у животу народном. Ова смена ндеала, која се најбоље огледа у развићу ноезије. показује пут којим је народ ирошао. Bo’jen непрестано тежљом за усавршавањем. И Раљина је. доиста. имао потпуно нраво, што је тврдио. бранећи се. да на овом свету „све вечи н нбви шго годи на њем јес“. Кад тога нс би било. значило би да у народу нема ногодаба за наиредовање. јер су учмалост н устајалоет увек били симптоматични знаци народнога назадовања. Угледање на класичну иоезнју бидо је у доба Рањинино јодна неодољива потреба. која се морала задовољитн. Лнрске песме. нсиеване по угледу на Менчетића и Држића. тпх првих подражавалаца нровансалске иоезије, u сувише су бпле садржином својом супротне реалном животу, а ссм тога нису могле задоволлгги u укус васпитан чигањем класичннх песннка. Оне су морале губитн од своје прнвлачие моћи. н ако су се још држалс, држала пх јс рутпна традпиијом освештана Образовање у Дубровнику. у доба Рањинино, било је класично- Класични васнитани сувременпцп Рањинини васптталн су сво) укус за поезију, читајућп нронзводс класнчних несника у оригиналу. Лепоте класичне иоезије морале су у онима од њнх којп су имали несничкога дара нробудити тежњу да се па њнх угледају. п то је угледање могло битп од првс руке. као нзраз ucTVHiiToia одушевљења класпчном поезпјом н њезиним лепотама. < ►бразованошћу јс већ прниремљено било земљиште, да овај иравац одржн у Дубровнику иобеду. п иесме Рањннине п сувременнка му Нлатарића дају обележје XVI веку. Важпо је нарочито нагдасити. да тако финп иознавалац п одушевљени поштовалац класичне поезије, какав је бпо Рањнна, нијс зансмаривао нп народну ноезију. Међу његовим несмама