Delo

КРИТПКА II БИБЛИОГРА'1'ПЈА које су штампано као оглед у овој Антолошји, нрнвлачо пажњу пародном дпкцнјом н садржпном двс аијесни од кола (стр. 31 и 32) по којпма се впдн да Гањннн класнчно образовање ннјс сметало увндетп, да у народној поезиЈН има елемсната. које уметнпк — песник треба да усвоји. Исто смо оназпли код Држнћа, то исто вреди н за Гањнну : ове песме, пспеване у духу народних иесама, у сваком погледу измичу изнад осталпх му песама. II ово је, уз остало што смо довде нстицали, лсп доказ, колнко је бнло иотребно снајање овнх елемената; да бн уметннчка ноезија могла достнћп савршенсгво н у језнку, п у облику, н у садржнни. Има лп се на уму, шго смо напред говорилн о све то јачем утицају народне иоезнје на уметннчку епску ноезнју, која је у Осману достигла врхунац у своме развнћу, не знамо шга би нам могло сметатн надн, да би u лирскп иесннцц најзад увидели потребу овога спајања и проучаваЈући народпу ноезпју, нотражили у њој себн потребне елементе. Овој је сврсп унућена била ноезија дубровачко-далматинска; њој су је гоннле све прилнке које су јој развнћу иравац одређивале. 1,1 н в о Б ун п ћ, од којега је највнше песама унесено у Антологију, овај дубровачкн Хајне, hujc успео бити у лирској иоезијн, покрај неоспорно јакога дара несничкога, што је Џ. Гундулић бпо у епској само за то, што га је природа песничкога му талента јаче приљубљивала клаенчној поезији, не дајући му да се у довољној мери занојн духом народнога невања. Али што није бнло, могло је битп према правцу којим је упућена бнла дубровачка поезнја, да она ннје, снољннм околностнма, ометена у своме развнћу. Џ. Бунић није био прост подражавалац класичне ноезнје: добро је иознавајућн. он се њоме одушевљавао, па је у духу њезину самостално певао. Њсгове су песме с тога напредак према иесмама Г а њ и н и н и м, коме је био близак но укусу, али од којега је био јачега дара песннчкога. Песме Џ. Б у н н ћ а пресгављају највншп стунањ, до којега је дошла лпрска ноезнја у Дубровннку. али ue п највпши стуиањ, де којега је он.а могладоћи. Да је сс Џ Бунпћу нашао заменпк нстога дара, који би се само јаче прнљубно струји народнога осећања н боље схвагио дух народнога невања, дубровачка бп лирика могла у ње.му иматн свога Гупдулића, којн бн, усвојпвши нз народне поезпје елементе потребне уметничкој иоезнји, иогиуно оправдао што М. II уцнћ певаше у једној својој леној песми у иохвалу Дубровнику п његовој поезији. „Тад под страхом дивљнх Јаничара, Лсели се лнк од вила свети, Само она која песме ствара У иитоми Дубровннк долети, II вјештпном удесних гусала Народну нам невољу посветн Та и мени сад на крилу сто']и Мјерилом ми све ријечи броји.и Дело VII 32