Delo

КРПТИКА Н БНБЛНОГРАФНЈА 4Н7 јима се одликује ono њезино најзнаменитије дело. Раније смо казалн зашто нолажемо много на ваљан избор дела која треба из страних лптература пресадитн у нашу. Воденица на Флоси he, уверенн смо, донетп. нашој књижевности користи, које ми у општс од дела овс врсте очеку. емо. За доброту превода јамчи нам нме преводночево. Враље Свет. Ст. Симнћ. Извори црквеног права, нааисао Атанасије М. IloaoeuK, иредаоач богослооије у Београду, штамаарија Петра К. ТанаскооиКа, о°.л. 6'° стр. У последње доба, особито после 1890. и 1892. опажа се у нас Срба живљи рад на црквеном нраву. За ове две носледње године радова тс врсте и у етручнпм и у нестручнпм листовпма бнло је доста. Излазак онет из штампе најновнјсг дела епископа Милаша „Правила иравославне цркве с т1/мачењи.чаи изазвао је такођер у нашој црквено-правној књнжевности неколике крптпке- У Србијн, у Веограду се у најновнје вЈ>еме неколицина наставнпка у богословчји што у „Веснику Срнске Цркве“ што у засебнпм књижицама истпчу са радовима из црквенога ирава Међу ове спада и ]>ад, о ком мислпмо овде говорпти. Да имамо времена на расположењу, скренули бпсмо иажњу на те радове, међу којнма наилазнмо и такове, од којнх нравилно разумевање црквенога права може пмати само штету. Као прпмер рада те врсте спомпњемо овде за сад — а врсменом ћемо се на ту радњу новратити онширније — рад нроФсеора богословнје Бојовнћа о односу између цркве и државе, којп је тако Једнострано u површно израђен, да бисмо се морали чудити да не знамо, да Бојовић ннјс правиик, с тога му не могу наравно бнтн позната сва обележја нркве као нравне јединнце иа нн државе, те u однос између њих мора бити таман. II црквено н државно пјшво треба знати за тај носао! Алн не можемо с тога да лако увидимо разлог најновнјој нојавп, да се шта внше н онп нроФесорн богословиЈе огледају на црквеном праву, којпма овај предмст није струка. Можда ,је томе узрок општа потреба за расиростнрање нитања црквеиога права, i;ojy доносе собом прилике, у којима српски народ живн. нарочнто нзван граннца Краљевине СрбиЈе! Стоји збиља Факат, да је сриски народу^гарској’ у својој полптичкој борби на свпм линијама сузбпјен. У 6ој>6и за своју националну ексистепцију дошао j’e, већ тако рећи, до тога да се заклања за установе својс цркве н да у тој тврдињп сачува своје особнне. Тако нсто је и у Боснп и у Херцеговшш. Па и на тс саме устапове већ се јуриша, плп у име гако зване „мађа|)с.ке државне идеје* у Угарској, илн у име тако зване „аустриске културе“ у Босни п Херцсговпнн, а све да се сатре Срнство, које нма у многим иравннм установама наше цркве свој ослонац. 32*