Delo

488 Л Е Л 0 Један само пример нека буде довољан у потврду овом шго рекосмо. Пред нама је зваипчан акат у препису, којим ноглавар Босне u Херцеговине преко свога једног органа хоће да на основу црквенога права докаже српској православноЈ општини у Мостару, да нема права биратп себи иароха у месту, где је столица мптрополпта u саборна црква. Позпва се на мишљеље канониста Кришмана, u ако се у делу, које се на ово пптаље односп, тога канонисте, „Das Stifherrecht in der morgenlandischen Kirche“ за ктпторско право нешто др^то могле наћп него што овај сриски непријател. тврди. Узевши оваке примере у обзир као и то, да je баш у наше дане познати Радић нанрегао све своје умне спле, да докаже како је са свим природно нраво рекурса против карловачко-митрополпскпх решења у онамошњој нашој цркви на католпчкога владара Фрању ЈоснФа I.*) као u оно шго иисац споменуте књижице на странп 36. о потребп „новог црквеног закона* у Србији спомену, — може се у неколпко одобрптп ово учестано расправ.љање о питањпма пз црквенога ирава са стране u ue позваннх људп. Да задовољпмо жељи u молби једнога од главних сараднпка „Дела“ да пстакнутп рад прикажемо п учинпмо иотребне напомене, преузесмо н ако нерадо ту дужпосг. Желимо само да нам иоштованп ппсац као наш спмпатпчни познанпк учпњене напомене на његов рад узме као напомене човека, који je преузео на се јавну дужност. иа јој но нравдп u по могућностп мора задовољаватп. Пре нсто бисмо пјшшли напо.менама и то само главнијим држимо да је упутно да најнре споменемо. какав је смер могао пмати на уму писац прп пзради овог рада, u да пзложимо садржпну рада у главнпм потезима. Смер овога рада бно је, да писац у јавном иредавању пзнесе слушаоци.ма науку о „изворима црквеног ирава“, н тај смер могао је том нрпликом н постаћи. Други смер, кад се прпступило штампању рада могао је бити тај, да писац широј публнци о овом предмету у већој оиширности u нацргностп изложи ову науку, него ли се то може учинати у једној систематској радњи, каква је н. пр. у нас Милашево „црквено нраво иравославне цркве“ (Задар 1890). Ако је ово имао писац на уму. кад је дао свој рад да се одштамиа у „Веснику Срп. Цркве“ најире, за тим и засебно, у ком иоследњем облику је и ми имамо у рукама. што би но цитирању дела, којима је, како тамо- стоје наведени ваљадо да се служио, а то се морало желити, онда је смер промашен јер ми нз Милашева дела миого више о „изворима црквеног права“ сазнаЈемо него из ове ]>адње. *) Види писање Димитрија Руварца у зехунском „Новом Времену“ од августа <». r. иод натгшсом: „Како Стражини одлични правници тумаче наше автономне уредПе и црквено ираво“ п одговор „Страже“: „Стражини иратницн Д. P.e број 66 и др.