Delo

490 Д Е Л 0 квеннм властима“ од 1863. и закон од 1890. Довршује пзлагање о зборницнма црквенога нрава прав. цркве помнњањем, да су „указом од прошле године укинуте неке одредбе црквенога закона од 1890. u замењене одредбема 1862. године. У једном звездицама означеном пододељку овога другог дела писац је огледао да на неких 6—7 страница изложи нзворе права у западноЈ цркви, у католичкој и прогестанској. Држимо, да је доста наиоменути, да је у овом смелом нокушају тако у^кратко излагати пзворе црава две цркве са толико многоброЈних извора једино пажње достојна на стр. 40—41. излагање делова corpus iuris canonici, а да је осгало н сувнше мало да се овде прпказује. # Тако сад можемо пристуиити п иримедбама. Једна од највећих иогрешака овога ]>ада у опште, а нарочиго, кад се узме у обзир она носледња сврха, коју као једину паметну за штампање овога рада означисмо — да послужи као кратко упусгво ђацима пишчевим јесте та што је писац рад поделио само на два дела, што је превидео или није знао. да је баш у овој материји дивизија потребна. Кад се узме на ум, да је u онако био смео покушај, да се извори црквенога права нравославне, римске и протестанске цркве*) на основу до сада позпатих псториских u канонских резултата“ у једној књижици од 42 странице, то нам се подела на два дела само чинн врло незгодаом Писац је могао како у погледу рада, тако у ногледу његове ноделе приликом јавнога иредавања о овом најеухопарнијем нредмету нз нрквенога права да све чини, е да не би „заморио елушаоце“, алп кад је књигу штампао да би олакшао нознавање „пзвора црквеног ирава* u публици u ђацима, онда није смео заборавити, да је она реченица „dividc et impera“ у систематисању једино и оправдана, а у овој магсрији коју је нисац из црквенога ирава за расирављање узео u најоиравданиЈа. У томе и лежи ионијвише узрок, што не можемо сазнати у каквом су односу поједини нзводи, које нам је у ирвом делу нзнео, ногледом на њнхов јуридичкн значај. Иисац номиње само ирвога законодавца цркве. Госиода нашег Нсуса Христа, којп нам је заједно са правилама вере н хришћанског живота установно u основне законе о уређењу цркве, а заборавља, да том ириликом каже, где су та нравила, и која су н ми који не бссмо на јавном предавању морамо то тражити тек у другом делу ]>ада, нашто нас писац не упућује. Требало је да је то учинио, кад је boL нао у гако велику погрешку, те са незнања шта ваља казати о изворима црквенога нрава у опшге, а шга о зборницима тог права, оно, што је требало, о св. писму као кзвору црквенога нрава у онште говоритн, говорио у другом делу о св. иисму као зборнику нра*) Овакав натпис би u требао да но(.и јшд пишчев, а не онај општи „извори ц|псв. права“-, који је бол.и и подеснији за какав сисгематски руд по црквсном нравут или за коју енциклопедију права.