Delo

KPHTUKA II БИПЛН0ГРАФИ.1А Још једннн паметни смер овој књизи може бити кратко унуство да нешто шира публика а нешто ђаци нишчеви добију колико толико знања о изворнма нрава, које једнима може требати у жпвоту, а другима мора. Као рад с овим носледњнм смером н иоред свих мана, које ниже сномпњемо, ипак је добро дошао. Дч нређемо сад приказу садржине. Писац је садржнпу Ј>ада ноделио у два дела. У нрвом делу говорн о „изворима црквено^ араваи, а у другом о „зборницима црквених иравилаи. Први део заночнње дСФиннцијом „правног нзвора у онштем, ређа „нзворе црквеног правам но хронолошком реду ирема развиЈању хришћанске цркве н религије и завршује га j>eзнмеом: „У кратко, као онштп пзворн за црквено нраво сматрају се: Св. Писмоt Св. Предање. аравила васељенских и иомесних сабора. св. отаца, тумачења знатнијих канониста и закони византиских царева, које е црква аримила, а код нас још региења и наређења наших архијере\ских сабора и државни зикони који се тичу наше цркве.и (стр. 19). Другн део „зборннци црквеннх правила“ до сгране 36. обухвата ређање зборннка онет ио хронолошком реду њихова ностанка. Спомиње „четири јеванђел>ац у којима се налазе и зановесги Сиаситељеве, на основу којих се црква „устројила“ п набраја те заповест,и (стр. *21—23) дал.е сиомиње „апостолска правнла4*', нзлаже њпхов ностанак, тумачи њихов јурнднчки каракгер, ПЈШноведа о њпховој историској ирошлости итд. (стр. 23—25). Прелазећи на излагање „зборннка“ од 1\ . века, у које су уношене одредбе разних црквених сабора, писац иомпње зборник Јована Схоластика, п шго је у OBai зборннк ушло; за тпм помиње Схоластиков збоЈ)Ник грађанскнх правила, и како су у „току в}>емена оба зборника сједпњена у једну целину**, нознату под (стр. 26—28) нменом: „Номоканон Јована Схоластика“. Гледа друге збоЈшнке u то: „Синтагму у XIV натписа“, која са допунама од 2. 883—920 као „Помоканон Фотијев“ беше нроглашена као „обавсзна за сву хришћанску цркву.“ (Стр. 28—29). Пза овога спомнње писац најважније коментаторе Јована Захаруи Валсамона н уз њпх Алексију Аристона и Матију Властара. Са „зборником Константнна Харменопула у половинп XIV века савршује се у строгом смислу нсторија знатнијнх зборника у грчкој цркви вели нисац, те пх не беше од каке вредности до нздања „Пидалиона“, званичнога зборника правида грчке цркве (стр. 29—32). Прелазећн на „збоЈшнке^ код Словена нисац спомпње преводе код Руса Схомастпкова „номоканона“ у донуњеном облику, а загим ирелазн на излагање „Кромчије (Кормчаја книга)“ с ногледом на њен постанак п садЈ>;ш»ну, ге спомпњући да код Срба пЈ>авославних пважи као званнчни збоЈшик канонских правила“ писац још уброја у збоЈшпк књиге Muтрополита Миханла „Ручна свештеничка књнга“ „11Ј>авославна црква у Србији“, за тим три државна закона Србије 3. од 1847, „Закон о цј>-