Delo

Muxau.ia МилорадотКа од II. Ровинскогл (110. —118.) У одељку Књижевмост (138.147.) реферише ее о овим КЈБигама: дра Л. Димитријеии^а „Како асини наш нарбдц. (Има вамерака, алп је ипак нризнаје „ме1,у првнма у српској кн,ижевности“), Ив. Навловића ~Грсх јс греху заметаки (Оцен.ивач није шом аадовол.ан; плаи не одговара уметничкој хармонији у кн.ижевности, а још ман>е се с том хармонијом слаже начнн. јер тај је н нехотице претворио приповетку у нриповест“. Идеја је инак ден.ч). На крају (148.—1бб.) је записник са састанка кп.нжевног одбора од 22. априла. Ту су штамиани рсФератн: Стевс Милованова о„Стан,у ку1»а у Црној Гори“ од Андрије JoBiiheBiiiia и о чланку „Босански сахтијан“ (који је узгред буди рсчено штамиан сада у „Делу“) д-ра М. Савића о чланку Б. Радојевића „Српске народне несме као скитачице“, о спеву А. Снасића „Дараа u Мнлутнна Јакшнћа о прнновсцн са села „Глава заповеда1' од непознатога иисца. Мудри Ћосо. — Кн.нжарнпца Др. Претнсра у Дубровнику издала је друго npepa1,ено пздање кн.нге Мулри Ћосо, што ју је по пучкој нредаји укитио за нразнике Вид. Вулетпћ Вукаеовић. Ово је- збирка разних народннх прнчнца п епнзода из жнвота човека кога наш народ прозва Ћосом. — Уз кљигу је додана u слика В. Вулетпћа Вукасовнћа Херцези снетога Саве — У ового ;пшп.ем нзвештају снлстске гимнасијс штампао је Бартул Нопарнћ расправу с нстакнутим натнисом обухватившн у љој исторнју хсрцеговачку за педесет годнна, рад Стјепана ВЈТСчића н нотомка му херцега Влатка. Оштамиана је н носебице. Нма 1С6 страна обичне осмине, а спуе 60 новчнћа. Нревод Хасертове књиге о Црној Горн. — Ш најновијсга дела К. Хасерта Beitrage zur phvsischen Geographie von Montenegro прва глава o књижевностн u ncrbријн нроучаваља Црне Горе штамиана је у српском преводу у „Гласу Црногорца“ t.p. 36. н 37. Поиуларно дедо о новчаним злдругама. — Др. Cpci.Ko Караман, адвокат у Силету бави се већ ноодавно мишљу, како бн тежаку, установом сеоских новчаннх задруга, дао лакшу нрилнку да до!,е до новаца: у том смеру и издао је кн.ижнцу, од које сад имамо друго нроширено нздаље. У љему јс нотиуно унуство како се осннвају u како се унравља овим задругама до иајмаљих ситница. Кн.изи је натиис „S е о s k е zajmovne blagajnice ро snstavu F. V. R a i ff e i s e n a. Штамнана je у Загребу у дноннчкој штамнаријн. Стаје 40 новчпћа. О „Горском Внјенцу". — Овогодишљн програм которске гнмнаснје доносн иоред осталих школскнх записа и расправицу *1». Хсрубнна Шегвића, која је ннтересна, а за нас још два пут толнко, јер се тнче неумрлога Љегоша и љегова „Горскога Вијснца“. Иисац је имао намсру да тражи нзворе овоме спеву и но његову схватаљу нашао их је нигде иа другом месту већ ме1,у [козацима. Шта више писац је толнко смео да и у неким епнзо ама гледа узоре у Руса. С тога је н дао назнв својој ра1,и Туски елемемат у „Горском вијемцуи. Иама се чинн, да иисац не познаје довољно народа у Црној Гори, који опева Љегош, а то гледаћемо и да се докаже, кад нам стигне кљига. Кн.ижарске су везе врло добре, те је за то многој кљизн нз Загреба суђено да нробавн више на путу, него оној нз Лајпцига и Берлнна ! — Од овога Шегвића нзншао јс ирошлс годнне коментар Мажуранићева „С.чрт СмаилAie ЧеншјКа ' онет у ирограму которске гнмна.нјс. Обе су расиравнце u посебнце штампане. О Тургењеву. — Позпато је иашим чиlaomiMa, да је у »Летопису Матице С|шске* сп. 178.—186. штамиана pacupnna upo*. Ј. Максимовића ,0 Тургењену*. Она је ua се обратила пажњу н руске л урналистнке, те о њој ronopii у другој спесци „ФиAoaoniHecKiii Записки“ за ову годину Ннк. I'pvncKiu у чланку Наши ипсатели у К)жнихт, Славлн-b I. II. С. Турхењев% иехосербc«ifi KpuTUKb. Групски је овај свој чланак иоделио na двоје; у првом делу нзлаже у кратко оадржину Максимовићепе радње, а у другом износи нешто замерака. Њему се не чнни, да ona распрапа umu етрого научuи карактер. Ненравилно је схваћеио, пелн, гледиште Белиискога према умотворима Тургењеиа; нетачпо је, да прпи радопи његовн немају везе с исследњима; упоређењезначаја Тургењева са значајем Пушкипа upe npe» мена је, и бо.ве речепо, ненаучио. У критичара Мзксимовића опажа се и ч дан одпос према тевденцији и у метпоети. Није моrao доказатн „что жнзш. Тургенева не отразиласв отрицателБНО на его обшествеипихт, ромапахт.*. Мало се задржава иа мистичпо-Фавтастичком елемепту у умотвору Тургењева и једној главпој страии његова талента — музичоости. S h о r ni k Č e c h n dolno rakousky cb. — Нод овим натнисом изишла је у Бечу у нздан.у народонисног одбора дољоаустрцјских Чеха а нод редакцијом др. Ј. Караска оисежпа кљпга од својнх 269 стр. п 31 елнке у тексту u 2 у нрилогу. Цела је кљига нодељеиа на два одсека с овом садржином: у I. одсеку: 1. Нриступ. 2. Opuštena vetev (иссма од Ј. С. Махара). 3. Jak jest živel československ.v v Dolnich Rakousieh četnv од .1. Урбана. 4. Z meho denniku од гроФа J. Хараха. б. Zjiev slovansky a pestovani společeuskeho života ve Vidni od г. 1841. až do r. 1862. (Низ занимљивих чланака од разних пнсацак 6. Začatek let šedesatych а. р. Josel'