Delo

ПРИЈАТЕЛБУ — ДУШАНУ с. пилиил. По староме кову и адету старом Са природом исте управл>ају власти, Сунце и сад грије оним иотим жаром Под којим је Адам плануо у страсти. У Божјем раду погрешке не стојп Изузевиш оне што се жудма броје II с тога се Господ критике не боји Од публике своје. У једнаком иравцу, као што је вазда, Ток времена сжеди и ноћу и дању, II спаситеж благи, који битност сазда’ Но издаје дјело у новом издању. Но у нашем свјету друкчије се леже, Мјењају се ствари и њихово ћуди. Сви духови данас савршенству теже Те бивају мудри и који су лудп Деветнајсти вијек — пошговану даму Све врлине красе, што човјеку вреде : Мајка може шћерку оставпти саму А да посл.едпце хрђаве не с.веде.... Морал је на вису баш како вањаде Само што певиност са Фењером траже...