Delo

ЛЕДНА ГЛАВА ИЗ ИСТОРИЈЕ 263 (’poa. али јс код нрвих врдо рано претрпела знатне губитко. Ну све до нпЈновнјега доба кроз вековс нсторнскога живота ових племена, никада није било перноде, у којој бн оба имена еве српско-хрватско земљиште обухватала, јер је вазда бнло пространих областн. које одржаваху стари етнички назив caoB'buhCKK, којн су изговаралн диалекгички „словннскн" и „словенски". бар га оида уптребљавајући, кад дође реч на језик. Крајем XII в. босански бан Кулин говори само о Коснп, а српски краљ СтеФан Немања вели за нознату српску земљу, да му је то наслеђе пра})Одитеља и дедова. којему је додао, освојнвши је, Зегу „одђ моркске земле‘ђ његов спн зове се госнодин „bl-сс ср|.б[,ске земле и Дитклитше и Далкматше и Травоунше u хлкмвске земл1е.“ Зар не оиомпњу у свем на деобу из времена цара 1\онстантнна 11о})Фирогенета ова домаћа имена из иочетка XIII века? Држава српскога краља обухваташе норед ираве Коистангинове „српске земље“ (сркбсска земли) тада и ове „словенски4* области : Диоклеју, Далмацнју, Травунију и Хј-м, које у брзо примишег због овога нолитичкога савеза са Србијом, име језгре — зем.ље. Већ се за бана Нннослава у Босни. колико нам је познато, прво употребљаваше назнв Српблинв у верскоме значењу за иравославнога (а можда н натдрена) за разлпку од католнчких Дубровчана. које „Власима“ зваху. Потпуно се међу тим развило и јединство српскога нмена ширењем нолитичке моћи Србије, јер је у почетку оно означавало православнога. Наметати ресултат ироцеса, који трајаше чнтаве векове, најстаријим временпма — т. ј. оне осећаје о јединству, који данас посгоје — то 6u био нрави анахронисам. Данас се могу сударнгн два имена главна, „српски“ и „хрватски“, ио шго су далеко ван исконскога нм домашаја раширена; устарија је нак времена било иространих иоЈасова плн области, у којима се није унотребљавало нп једно од ова два имена, у којима беше онћим термппом етничким за језпк — „chobIihi.ckV као бнтни критериум народносги уза само геограФско име земље. На северу овамо на пр. спадаше цела Славонија, чиј словенскн облнк значаше „словенска земља“ пли полумаџарски „словенски орсаг“ (русаг). Та се покрајина , као што је нознаго, иростнраше све до штцриских међа. Кнез ХристоФор Франкапан, Хрват, који говораше чакавски, ипсаше сењскому владици (бискупу) ЈожеФпћу, да ће доћи у Дубраву к загребачком бнскупу: „онди оћемо кунити словински русаг и чекати краљеве зановнди“, а мало за тим : „зач су наши људи достпгли словинск// госиоду јошће з ову страну Драве , н даље : „и на то су наше слуге нотрибовали од бана, да бн скупил ону госноду н илемените људи Словинце кп су онди ва ’hom табори бнли.“ У исто бп време неки загребачкн писац, пншући о нстоме предмету, употребио облпке словенски п Словенци. II одиста владнка Иетретнћ наређује, да се за загребачку цркву нреведе један јеванђелистар на „словенскп“ језик (на наше право загребачко слово); овде се није иомишљало на данашњи словеначки, који зваху тада крањским, него на језик већ споменутога мало час „словенског орсага“, чиј