Delo

272 д е л о друге стране мусулмански Фанатизам неће да зна ни за какво попуштање хришћанским ноданицима Турске. Као жртва мусулманског Фанатизма пао је — 25-ог октобра — велики везир Ћамил паша а заменио га човек старога кова, Халил РиФат наша. Ну норед овога ушао је у кабинет и ТеФик паша, бив. посланик на берлипском двору, човек сувремених мисли. Оволнко се везира за непуну годину дана нп]е пккада измењало у Турској. Ну променом личности није промењен и систем турске унутрашње п спољашње политике. Рат је u даље беснио u бесни тако, да је Европа била припуђена да одсудније затражп повраћаЈ реда у М. Азији. И никада се није енергичнија и непријатељскпја реч пз уста енглеског министра чула но реч лорда Солсбернја, држана 28 октобра у Cxuildhall-y на банкету лорда мера. У земљи где јавно мњење има пресудни утецај на ток полптпке, лорд Солсбери сматрао је за лужност да Јавно да рачуна о догађајима на Истоку и раду енглеске дипломатије али с тога и искреннје п отвореније но ма који државник на континенту. Лорд Солзберн окривљује султана лично за млитавост у угушењу устанка у М. Азији, као и да он попушта камарили у свему. Ј 1з његових уста чула се и страшна реч „пропаст Турске“, ако се грађански рат не угуши ! Како је морао овај енергични и отворени говор лорда Солсберија, нечувен у историји турско-енглеских односа, депримирати државнике на Боспору! И нешто нечувеније п парадокснпје но и сам говор лорда Солсберија, збило се. КалиФа нравоверних нашао је за опортуно да својеручним нисмом упућеним на лорда Солсберпја, корег}гје говор овога. Султан одбпја од себе да он нпје нристалица реФорама, он ће то н делима показати; а за досадањи неусиех као и за обмањивање јавног мњења евронског, криви су извесни сплеткаши у Турског и Евроии. — До сада је ово ирви прнмер да један суверен ннше једном страном министру, с оваком садржином и мотивацијом, молећн га да обавестн европско јавпо мњење. Неки би хтели у овоме кораку сулганову да виде прави државнички Griff, када он као калиФа нравоверних заборавља на све тешке предрасуде околине му и нротнву свих мусулманских траднција води рачуна о јавном мишљењу евронском. Несумњив је пак Факаг, да је ово нисмо нотекло из свесности очајног ноложаја, у коме ее'Гурска находи; оно нас и нехотице гони на ноређење сјајне нрошлостн отоманске са бедном садашњошћу, на реФлексиЈе о историјском Фатуму, о сталности нромсне и нроменљивости свега ! Sic transit gloria mundi! Док ce тројни савез ограничавао само на нрнјатељске савете, дотле се Турска надала да ће у њему наћи бар моралне потпоре. Али како су портини државиици моралн биги изненађени, када баш једна од снла тројнога савеза, Аустро-Угарска, узе иницијативу да сложи све свропске снле у нсточном питању. II по досадањем развоју догађаја *) Вол.и Лустро-Угарске не одгопара u снага. Ескадра јој не нмпонује; аустроугарско ла1,с тек су од 6000 тона, пранн нигмеји нрема енглескнм колосима. Неке од. лађ i нису се моглс ни кренЈ ги са неспреме.