Delo

П0ЛПТ11ЧКИ ПРЕГЛЕД 2 73 изгледа да је нредлог Аустро-Угарске успео, да јо Еврона. једнодушна у пнтању судбннс Турске. Као прва маниФестација те једнодушности је маринска демонстрацпја. Ескадре свнх сила, сем Немачке, налазе се близу Цариграда. Посланици свих сила решавају ко]шоративно о заједнпчким корацима п заједнички их код норте иредузимљу. Пред оваквим Фактом морала је и ори]енталска шерет полигика одуговлачења п заваравања уступити места другој, епергичнијој. С постављаљем контролне комнсије за нзвођење реФорама нпје се внше оклевало, именовани cv lj чланова, међу којима су 2 хришћанина. Турска влада одмах за тим позвала је 128 батаљона редиФа да угуши грађ. рат у Јерменијп. Морала је још кроз Дарданеле иропустити по једну лађу свих великих сила да узму у зашгиту Европљане, који живе по градовима црноморскнм. Но Еврони је и ово мало за безбедност својих држапљана и преставницц великих спла тражили су једном заједничко.м нотом од Турске, да се допустп пролаз кроз Дарданеле још по једној лађи. Овај други захтев Европе пзгледао је Турској и сувишан u оиасан. Једна министарска конФеренција, држана 17. новембра, којој је нрисуствовао и Кучук Сајнд паша, бнвшн велнки везпр, решила је да се умоле нреставници велпкпх сила да одустану од своје тражње, јер Турска гарангује за живог Јевроиљана, те је излишна још но 1’една лађа, — тиме би се само охрабрили јерменски устаници. Еврона, разуме се, неће остатп на овоме, но ће пзвести своју вољу. Тако, дакле, изгледа да се стварн на Пстоку окрећу на боље и да их неће у томе помести нп устанак Араба у Јемену нн грчкп огледи на Криту. А једнодушност Европе као да је најјача гарантпја да ће се мир очувати. Ну носледњих даиа онет избијају песимистички гласови о овој хваљеној једнодушности. Факт je да Немачка није послала ни једну лађу у воде белога мора. 11з тога Факта изнсли су новннари чнтаве легенде о неком прпјатељству немачкога цара п султана, да је цар Виљем у једном разговору с турским нослаником осудио маринску демонстрацнју н да је султан на то изјавио своју захвалност. Огуда би следовало да Немачка има неки рсзервисанн ноложај. Разуме се да су оваке неиолитичке изјаве далеко од истине да иостоје, алн се сумња у једнодушносг Ев])оие ипак може донустпти. Истина је да је Еврона данас једнодушна пред онасношћу да се због источних заплета не uoремети европски мир, једнодушна у пресијп над Турском да угушн грађански рат у Јерменији. Не усне ли Турска пак да угунш грађанскн рат, ко ће онда још вероватп у једнодушност Евронс V Ко ће онда узети мандаг да „пациФицира1* земљу, која je, како би то Немци згодно рекли, Zankapl'el између велнких сила — Руспје, Аустри е, Енглеске, на и Италије? Тада би се интереси великих снла исто онако разишли као што су се данас сложилн нред заједнпчком онасношћу. За сада пак још никоја од великих снла не желп ликвидацнју Турске до само — Енглеска. Ово изгдеда невероватно, али је истина. Енглеска, која је за најважниЈу тачку програма спољне нолнтпке имала: интегригет турске царевине, ДЕЛО 1«