Delo

ликима, који заслужују нашу нажњу. Ипак је Француска земља, која u сада највнше буди нажње својпм политичким жпвотом. Минпстарство Буржо-а, коме су противници прорицали век од четрнаест дана, саставило већ читав месец! Мислило се да ће се већина радикално-социјалистичка у парламенту у првим седницама прегворити у мањину. Алп се до сада није то обистинило, ма да је кабинет стајао пред таквом оиасношћу. Ну и то се мора ириз натп, да кабинет ио мало заборавља на ceoje порекло u показује доста тенденцнја онортунистпчких;. II ако су нређе неки од чланова кабинета били за укидање закона о анархпстпма, ипак је кабннет, изјавивши да је и сада у начелу за то, одложио укидање на неодређено време, правдајући то сплом прилика. Псто је тако срећно прошло са законом о порези на наслеђе. Дпни, бив. председник министарства, вели да је он спремио тај закон ; 1Јибо рачуна себи у част што га је акцеитирао. Тако је тај закон у начелу примљен без опозпције. Најтугаљивије иитање пак за нови кабинет било je мадагаскарско, због кога је прошла влада управо и пала. Противници кабннета хтелч су још у првим седницама парламента да иокрену дискусију о Мадагаскару. На захтев Буржо-а одложена је дебата док не стигне на рочити курир с Мадагаскара Чим је овај стигао — 26|I4. новембра нзашао је Буржо-а с извештајем о Мадагаскару пред парламенат. Минпсгар спољ. иослова, Бертло, изјавио је да ће се Француска корпстити свима правпма. која нотичу из права анексије једне земље. Тпме је у прин цнпу призната анексија а одбачен протекторат, ну нпје и крајња левица, сада владина сгранка, задовољена, јер она тражаше категорички да се анексија у најодређенцЈем облику изврши. Тако Мадагаскар нс може се категорички рачунати ни као анекторат ни као иод ирогенторатом. Поводом изјава мпнистарских о Мадагаскару развила се била жнва дебата о раду прошлога кабпнета. Паскал Грусе, радикални социјалиста, пЈ)едлагао је, н то као хитно, да се кабинет Гибовљев оптужи. Разуме се да влада није пристала. Кавењак је бранио вођење рата на Мадагаскару, не крнвећи личностп већ прилике и усганове, и иризнао је да Француска пема још добро уређену колоннЈалну војску. Псто тако срећно је прошло министарство у два маха на веома тугаљивим нитањпма — о {»евизији Устава и деоби цркве од државе. II ако се мннистарство изјаснило у нринцшгу за обадва питања да их треба решити, ипак је веома нолитички одложило решења њихова на неоДређенп рок. Савезници социјалисте као да се осећају раздрагани, што им кабинет Буржо-а не одговара надама. Опортунистички листовн злурадо бележе веетп о неслози досадашњих савезника, као и да кабинет Буржо-а хоће са сви.м да порече своје норекло. Nommez les rouges, ils (leteignent toujours ! 1 ако. по уверавању оиортунистичких листова, разочаЈ)ане социјалисте суде о садашњем кабинету — који, дакле. никако неће да носн црвењаЧ1.и револуцнонарни карактер. Поред умешностп, кабннет Баржо-а не може се нотужпти на срећу. Одмах на неколико дана ио образовању кабинета енглеека нолиција, помоћу Француских дедектива. ухватпла је Артона,