Delo

ПОЛИТПЧКИ ПРЕГЛЕД имиерији. Турска се решила да жпви, да иродужи своју егзистенцију док-ле се може С тога, као што већ поменусмо, енергичиије и радп на угушењу устанка — и на увођењу реФорама. Један наш нолузванични компнике, који је донела већина београдскпх лисгова, тврди дајенорта нзјавида н нашем заступнику у Цариграду, као оно нређе бугарском, да ће се реФорме расп])ОстЈ)ети н на Европску Турску и одредпће се компснја. која ће „псиитиватц" и „жеље народне-“ Страни лнстови иак донелн су вест, датпрану из Београда, да су члановн комисије већ наименовани : Хакп беј, Хасид беј и Еуверн еФСндија! — Све ово је доказ да се хоће на порти да појми ситуацпја и потрсба времена, да се хоће да огледа и с реФормама.(‘) II ако је вероватно да ће, под нритиском ирилика у земљи u велнких сила с по.ља, веровање у потребу реФорама нобедити старо-турске нредрасуде на Порти, ипак је тешко веровати у усиех свих оваквих огледа, макар били задахнути u најбољим жељама. Тешко је. уираво немогућно је не бити скептик. познавајући прошлост и базиз државног живота Турске. Турска испашта судбину свих освајачких држава, где један малобројан народ притисне толике територије u народе н уз то још не у пме културе већ као противннк сваке културе u прогреса! Да је само овај, тако презначајан Факат, па довољно је веровагн у немогућност успеха свнх реФорама, али ту је п други од истог зиачаја. Држава, заснована на религнозном базису, немогућно је да корача са духом времена а да не измени свој целокупни догматички каракгер; изменили га, онда није оно што јс, иостаје сасма друго што, иушга сасма друге елементе да владају и уводп сасма друге инстптуције! Мусулмански Фанатпзам никада се неће решити да пзвршп самоубиство у корпст других, — допустиће да од другога буде убијен, али сам се неће убијати ! Да иак још постоји u Comite liberal Ottoman образован од самнх мухамеданаца, (којн тражи либералне реФорме у смислу Устава од 1876.) и којп баш сада даде знака живота свом изјавом да он не стоји у вези с јерменским револуционајшма. доказ је да пма наивних људњ" који неће да разумеју наук псторије. РеФорме ће се — ако развоЈ догађаја не буде друтачи — дати и увести можда, алп је судба њихова унапред позната. Ну ипак се не може одрећи једиа корпст њихова: оне ће одложитп кризу. Кризе неће нестати. она је као латентна увек ту. алп ће рсшење њено реФОрме иотпснути за неко време. Псточни догађаји за овај махбацају у нрисенак све друге у Европи, јер су свп само локалног знача)а. Једва да се можемо зауставити на неко(г) Разуме се да нестрпел>иве публицисте не Ке ни да сачекају резултате „ре Форама“, веК хитају да распореде наслеђе још жива а смртно болесна човека. 'Mađame Новиков похитала је прва да разделн Турску. Та брбљивица новинарска н заборавнла је да н Срби постоје и да они имају права на наслеђе. Далеко је правичнији бно члан енглееког доњег дома, Stevenson, у Daily News-y. Он пристаје да Македонију поделе Срби. Бугари и Грцн. Ауетрији д.ме западни део Мале Азнје, источнн Русији, Јерменока кр1л,евином постаје, Сприја прнпада Француској, а Мисир н јужни део Сирије Енглеској ! 8*