Delo

.284 д е л о Д ј е д: Тако, синко, водп дједа свога, Откуд поглед далеко нам сшке Куд се море и обзорје блпже Туј на врху старца Велебнта, Жедна душа да ми усуд пита II будућност хрватскога рода, А на крају животног мн хода ! Ура веља у повјестп свијета Већем сутон овог вијека каже II судбину будућему слаже ; Сад је хора упитатп виле За будућност домовине мпле! У н у к: Ој бабајко — сва ми душа стрепи Тамна но)ца — дружица хајдука Joui нрпкрпва земљу уморену. Истом иарав пза сна се буди : II даница — дана вјереница Још у магле прикрива сн лица, Страх ме дједе — погибли и биједе! Д .1 е д: Рано ранн — гко земљицу тежи ; Нрије зоре на посо му поћи Дуље вријеме да откпне ноћи ; Всћ свуд нарав на санак се епрема, Веће јесен горицу позлати Свијетом бијелим дијелпти се треба, Стог ме ето састанку посљедњем Да с’ опростим внлом носестрпмом, Да положим струне исиуцале На олтару домовине драге. (чује се из даљине првашља пјесма). Ал, какав се глас с далека чује ? Гледај синко, тко се врху блпжи. У н у к: <Ич1ше се чае на врхунац нешто више и гледа, ставив руку нред очн, доље за тнм cul,e). Многи народ оку на дохвату У проводу свечаноме иде Пјевајућн побожнс пјесмице. Предводи пх јунак Миловане Жеља опћа доводи их амо Да ти с усне откпну истину Чуј пм пјесму — све се више ближе; Ето во1,а већ им до нас стнже. Народ свечано долааи еа сиију страна, носећи барјаке, вијенце, крст ц друге знакове елаве).