Delo

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА 285* М н л о н n н: Добрн дједе, том народу прости, Што Ти стонам но горици слиједи, УходеК тс на путовим тајним. Знаде народ, што му пјсспик вриједи. Д ј e д: Умијеће ми кукавно је скромно Ко храст горски, кој од себе расте Оно скочи нз народне душе, Да нам славн домаће јунаке II у пјесми да нам повјест жнви, Добро то је за домаћим огњем — Од Михоља до Ђурђева данка Ал нред свијетом — u заиадом хладним Руг би било .... 31 и л о в а н: Не говори тако ! Нема руга пред светињам рода; Свака с’ земља својпм цвијећем кити. Г1о народу — вјековат ћеш и Tu ! Пуст Европи велпка умијећа Помно знање — душе светплпште, Док је наше ово борилнште Наквашено са дједовском крви, На том мјесту увијек бијесмо први Д ј е д: Ал се коло у около креће ; Прође доба крвавих ратова Сада свијет но иросвјети живн. А наш народ хрватскп и српски , Кроз стољећа што бр' ником бјеше Еврони иред душманом љугим — Од г])обничког до Косовог иоља Борећи се за свпјетлога краља Лијевајући крвцу u сузице Двијеће крви, росом суза шкронећ, У коло се сад иарода хвата, Да у.чијеКв.ч извојшги cu мјесто, Што Асстсцо.ч припада му давно С тог ме ево, гдје се старац нопех На Велебит — до видика далког Бијеле косе врх бијелога снпјега. Да одавде мили род свој путпм Ново.ч стазом да га циљу водпм Уживајућ у народној срећи. А к том дјелу светоме и часном, Ја дозивљем, впло носестрнмо, Помоћ Твоју — Ти шго толко пута