Delo

Побратима свога свјетоваше, Мајко ведра народне нам пјесме : Спђи доле до народа твога II кроз врата неба отворена Дај нам зријети будућност далеку ! (Док дјед ове задње ријечи говори, чује се СФеричка глазба уз мотиве народне пјесме „виле Велебитам, магле се по све растварају, а вила се снушта лагано с неба, до ногу јој два малена генија сињнућц цвијеће. Народ задивљен клекне у разне групе са стране). 31 и л о в а и: Зар чудеса јоште земља носп ? Гледај дједе — бесједе Ти снага Распрши нам тмине иоврх глава II небеса већ се отварају, Ршјеснике нам поручујућ своје! (Дјед стуни нешто више тако , да настане слика слична нознатом „Гуслару и вилнм која је ресила и главни застор старог глумишта). В и л а: Ој пјесниче вилам иобратлме, Са небеса ја ти поздрав носим II судбину иророкујем роду, Што столеће намире столећу, BnjeK уморан своме крају иде Стављајући уз колијевку новом .Јавор гусле и ловоров вијенац Ко оружје будућих впјекова. Радосне Вам гласе носим Велнка се слава спрема У њедарцу домовине ! Тамо поглед свој сад обратите Гдје ноносно из магле се диже Нови Фенич народног живота Ррад млађахни, славнога пмена Загреб бијели — хрватска Атена. Усред њега хнљаде нчелица Мед доносе са шарена цвијећа, Што но раете широм отаџбиие II просвети дограђује храме. Све сс диже од народног дара Уз Мецене, рука убогара Дарак даје откидајућ с уста: Љубав к роду није тлапња пуста. Виле наше њекад вичне, Восоноге трњем ићи Сад у храму народноме На олтару пресјајноме Службу служе умјетности. Свуд из крви ироливене Иросвјете нам цвијеће ниче ; А да цвијеће љепше цвате, Сунашца га траци злате