Delo

Д Е Л 0 288 С тога му вечна слава и част ! Славимо, браћо, свечани год: Уз нас се чнтав радује род! (Народ се састаје у скуп н креКе у коло. Иза плеса). В а к а ч б а н: Ондје народ сабрао се Умјетности иред светиштем, Бановина сва се клања Пред народним тим огњпштем. Б а р у н Т р е н к : Славонија ноносна и равна, Сад пригиба кољена сп славна На олтару отаџбине свете ! Крал>евић М а р к о: Полумјесец и данпца звијезда Зору носе дану народноме ; Брат уз брата сред мајчина гнпЈезда Свака птица лети јату своме. Дубравка: Од славнога Дубровника У иовјести града знана Ја долазим мнлолика Од писника одаслана. Данак ови, дружбо мила, Над све друге славит треба, Јер се слоге лппа вила Сред нашега каже неба! Стог, што уста ријет не могу, Нека зборн ово цвиће . . . (Сипље цвијеће). Нека пјева хвалу Богу II његово слави биће. Џ Г р г а: Јест, Бога ми, много вриједи Родољубља светп мар Пред њим скида капу сиједи Ислужени гранпчар; Трули зубе: глава стара, Али нека чује свијет : Бог да живи дом и цара За обоје сласт le мрпјет ! (Дјед u уиук долазе са стране)..