Delo

ДРУШТВЕНА ХРОННКА 289 Д ј е д: Овдје, спнко, уморна ме смијестп, Туј на циљу ночинут ми лијепо Сред народне радостп u cpehe. Ој старости, ој јесени жића, Благо Теби, гдје радосна впдиш Труд нрољетни где нам рађа плодом. Сад ме мнрно до мог гроба водп ; Пз нрошлостп, будућност се роди, Док је свијета, би ће на млађпма. С тога Теби ето гусле ове, Пронзводн на љим пјесме нове! Ново доба, нове нјесме тражи Што ми стардн трудно започесмо, То Bu млађн славно нзведите. Широм земље домаће ироходп Од сјевера ј’ широка до југа Од истока до запада дуга! У н у к: Немој тако, ој бабајко мили, Докле свуда чиста радост влада По народа узбуђењу светом. (Загледавши се иостранце) Гле оданде већ се пјесан чује ; Пду виле роду у походе На посвету храма вилинскога! (Од етране долазе: киаарство, с.гикарство, глазба, алес, трагедија, комедија*Ј- пред њнма иду генији сипљући цвпјеће; кад се приближе глумишту у проспекту, отворе се врата, а на прагу се јавл>а Талија свјетлошћу обасјанаЈ. i 3 б о р: Дођите мед нас Сестрице миле, К народу своме, Народне впле! У овом храму Ваше је мјесто У срцу нашем Вама је пријесто. Дођнте мед нас Сестрице мнле, Вијеком нам цвале. Млађахне биле *) Оааска редатељу! Од овнх Фигура може свлка бити провиђена својим емблемима :ии све према хеленској предаји. Дозволили нростор позорнице, могу примјерице сликарство слиједити генији са кистом, бојам-. н т. д. трагедију узвишепе прнказе кано Антнгона, Хамлет u т. д. глазбу разни класични тпиови опере, плес група бахаита и т. д. Све ово мора носнти строггг класички карактер, да буде у складу са свечаношћу овога чина. дело VIII 19