Delo

Д Е Л 0 314 шно се помоћу тог новог проналаска, сеје, замешује, кпсели, мерп п пене без нкаквога учешћа радникова ! * На извесном ступњу развптка економскога ово концентровање npoнзводње пзазива н рађа један појав, којп је у директној супротностп с основом на којој почива цела данашња економска органнзацнја иојав којн савршено унншгава конкуренцију. Карактеристпка је данашњег капиталистнчког начнна производње, да појединци, ко.ји пропзводе за ппјацу, не могу никад унапред одредити колпко треба пијаци еспапа који они нзрађују. Сваки Фабриканат ради незавнсно један од другога, и ппко пе зна колико ће другп једног истог еспапа ироизвести. Услед тога се јављају крнзе икрахови, који иогађају н мале п велике; а у колпко су поједппе капиталисте впше у своје рање уложиле капитала, у толпко ie u криза за њпх опаснија н штетнпја. Отуда се код великих каипталиста ириродно са свпм родила мисао: да се свн који Један еспап иропзводе удруже, па да заједнички н цене одређују u да ироизводњу према потрошњн удешавају. Овакпх капиталистпчких удружења им а u у ужпм, нровинциским н напионалннм гра нпцама, а пма пх п светских, пнтернационалних, те су онда најчистаји моноаоли. На тај начпн почетак илп првп ступањ данашњег начпна производње обележава се као рушење моноиола н ннаугурпсање конкуренциједок се њен виши ступањ обележава као рушење конкуренције н васностављање монопола! Као нримере ових индустрпјских монопола, капиталистичкнх удружења, ннсац наводи неколпко радља: за шећер, петролеум, коже, бакарг хемијску пндустрпју и т. д. У Сједињеним Североамеричким Државама сва је производња шећера у рукама једнога синдиката, који командује за целу унију н пропзводњу н продају шећера: он је узео под своје окриље све оне који имају интереса у нроизводњн п продаји шећера — изузевшн, наравно, потрошаче. Пз свога главнога стана, 117 Wall Street, у Нујорку сваки дан он шаље телеграме за своје агенте на Кубн, утврђујућп цену шећеру на овом месту нронзводње. Друге денеше иду у Сан Франциско тс јављај) „Кубнну цену“, која служи као основа за одређивање цене шсће]»а хавајског, а у Лујзијану онег да јаве колпку цену синдпкат нудн, с обзнром на цсне на Куби и Хаваји, за шећер американскн. > псто време сннднкат телеграФише својнм агентима у целом свету ценс, према ценама Кубпним, но којима онн могу узеги шећер аустралијски, с Јаве, с <1>нлипина или бразилијанскп, кад оне ночну за неко време надатп. Снндикат утврђује цене, по којима се шсћер у трговинама мора продаватп у Сједињеним Државама. IljieKo чстијш велика комисионара. која су бдизу синдиката п с њим у вези, ове цене се еаоиштавају че-