Delo

КРИТИКА II БИБЛНОГРАФИЛА 313 штвена питања. Наравно да свн овн снтнн чланци нису једнакс вредностн, а некоЈи су чак u слаби. Од чланака најважнији је онај од са.мога уредника, којн говори о јсдној врло ннтересној, карактеристнчној н крупној иојави даиашње еконо.мне организације : о цснтралпзовању пронзводње, капарисавању н такозваним Trusts-овнма и Riugs-овима; за тим чланак Ласалов о том шта је н у чем се састоји суштина Устава, који и ми имамо у српском преводу. Ми ћемо се овде иозабавити мало само с ирвим чланком уредниковпм, који ће нам дати и објашњење оне скорашњс појаве, о којој је и у нашој штамни било помсна: о наглом u нзпенадном поскупљењу коже чињене за обућу, на тим самим и о иоскупљењу обуће. Карактеристичан је иојав данашњег еконо.мног уређења, да се про.нзводња, што се даље ргзвпја н наиредује, све више концентрује у руке све мањега броја крупних капиталиста. Тај је појав тако сгалан и општи, да ее можо сматратп уираво као економскп закон данашњега друштва. Писац за то даје неколике примере, који су томе нотврда : У Немачкој од 1871. до 1873. билоЈен. пр. 623 рударске радње, ау години 1889. није ux већ више било од 406, ма даје производња угља скочпла н попела се од 34,484.400 тона годишње на 67 мидијуна и 342.000 тоне. Производња се, лакле, увеличала са 100о|°! У Сједнњеннм Америчким Државама 1880- године било је 1413 нндустријских завода, а 1891. годпне само 904: капитал, међу тнм, ан гажован у те радње, увеличао се од 217 u по милијуна динара на 354 милиЈуна динара! У Белгнји бидо је 1845. године 91 велика пећ (топионпца) са 2.321 радником, а године 1890. број тих радионица спао је на — 19 са 2784 радника. — У години 1850. било је у истој зсмљи 180 Фабрика гвожђарских, годпне 1890. нпје их било впше од 62. Пописом од 1846. године нађено је у Белгији 21133 нндустриЈСке радње за лан н кудељу, а пописом од 1850. године нађено их је само 2.249 — нропало је дакле за 34 године 18.884 радња индустрнјских ! За тим писац даје и неколико примера, где се сродне али једна од друге зависне гране индустрнјс сиајају у једну радњу. Тако н. пр. у овој години ФиладелФнјска кућа Балдујин, најважнија у свету за Фабјшкацију локомогива, спојила се с електЈшчном Компанијом \Vestiug House у Питсбургу тако исто велпким индустријским нредузећем у једну са.мо радњу с капиталом од 100,000.000 динара! Најновијн пример раширавања радње, на и конценгровања, писац наводи нов проналазак за мешење н нечење хлеба, ирнмењен у радњн Fuller et Comp. у Њујорку. Ова је радња израђпвала 30.000 хлебова дневно, тај нови проналазак јој даје могућност да удвојн ироизводњу u на тај начин п број раднпка да смањп н конкурснциЈО.м друге сличне радње да утуче. Бра-