Delo

Д Е Л 0 326 тих радова: В. Масловарића учитеља Ре.гишјско васаигање, превод Ј. Б. Изаорана мјеста из ,\јела св. Тихона Задонског, М. Ц. Манастир Рождества св. богородице у Грбљу (о цркви, о записим i у њој и о поменима о овом манастиру у прошлости.\ С аута каноничке визитаидгје lheioeoi Високопреосвегитенства i. Митроаолита Митрофана ао Захумско-Расинској еаархији, што је ирибележпо један из митрополнтове иратње,* г^рква свете госаођеукриолима од М. Црн., свети мученик Aiaтоник од М. II. богослови^а и уиутство за иредавање једне врсте рачунскијех задатака од Ан. Јoevfieeufia. Даље у осмој свесци саошнтеи је iiод одељком Рад књ. црног. гиколске комисије реФерат Ф. Копачевића о Геометрији за III u IV р. основне шко.те. У овим свескама има још црквени, школски и књнжевни гласник. Учитељ. — Од овога цедагошко-књижевнога листа изишло је, одк «ко иоследњи нут би на овом месту речи, четири свеске. Другу свеску уредио је био још нови уредник Дим. Путниковић, а да.ље свеске Милош Ј. Велицки. Од чланака у овим свескама, сем раније започетих, налазимо: Друга иотреба учитељска од Д. Ј. Путниковића (тражи, кад нема сталности, бар да се распоред учитељски на време свршује); 0 дугиевним болестима и васаитању од нроф. Ср. М. Аџића (поводом књиге „Душевне болести у Србији€ °д д-ра Ј. Данића и д-ра М. Цвијетића,); 0 иостанку сриског буквара од П. М. Стојановића учитеља (врло кратак и површан члаанк, говори о Иукову Огледу срискога буквара, на прелази на руске букваре у нас У ирошлом веку, а иомиње и Верићев, ОрФелинов и Соларићев. Вредно би било, да се неко, а најпозванији су учите.љи, одважи, те пам изнесе иотпуну историју буквара од ирвих десегина ирошлога века на до наших дана. Материјала има ирилично, а кад би се трагзло, нашло би се још достаЈ; Сриско аољоиривредно друигтво о учитељима од А. Голубовића, учитеља (износи представку управе нољопривреднога друштва министру привреде, да он поради код министра просвете, да „добре школске раднике, а заузимљиве за унапређеље иољске привреде 8адржи у мсстима, у којима су досада у колико који иебисамжелео да остави својс м«*стс/); I\ратковидост у школама и реформа школских књига од д-ра Јов. . Станкови1»а ^истиче. како ситно штампане књиге веома јако увећавају кратковидост, износи ресултат рада д-ра Жавала о штампању уџбеника и о словима за њих; а п ресултат евог изучавања у погледу штамнања уџбеника. Но њему вал.а штамиати књиге за I и II р. осн. школе словим •, која су у квадрату 2mm.; за III и 1\’ р. узети слова Гжтезовскога N, Г50; за гимнасију н остале школе, зл новине и остале књиге не смеју се уиотребљавати слова испод Г2б; законом да се забрани употрсба слова 0.50 и 1 mm. шта вишс п у напомоиама; слова морзју битп што јо више могуће шпрока и интенсивно црно обојенај; Књиге за децу од проФ. Св. Ст. Симпћа ^Изноcu погледе II. Познакова: какве треба да су књиге деци намењене*^; Учитељске неарилике (слика из сеоске школе) од Саватија М. Грбића, учите.ља; Васиитање у језуитским колегијама од проФ. Ст. М. Беселиновића (\\ носебно оштампано); Читање у основној школи од Косаре Цветковићеве (изнето је неколико здравих мисли, које је изазвадо поставл.ено нитање Андре Николића, бив. мин. просвете: шта се може чинити за ширење писмености и образованости у народу); Нсгито о сриском иравоаису од Ивана Мартиновића (Чланком овим хоће писац да потакне питање, да се иисање великпх слова свуда укине: и на почетку става, и иза тачке, и у особним именима итд. Једино би могла чинити изузетак реч Мати; она би се једино могла писати великим словом); Нњиге и књижице, иисг^и и књижари у староме Риму од проФ. М. Петровића (ово је превод с чешкога). У одељку „Предавагва^ имамо: Нантићево ирво нредавање у приправном разреду, Радосављевића 0 прилозима и 11утниковића „Кумице“ дечја (а не дечија) нгра. У одељку Забава и иоука: Искрице дечјег мигиљења, Моје бистро дете иричица за људе од Бранислава Нушића и Одобрена apeeapa од Ђ. Ивковића учитеља. У књижевном арегледу реФеровано је: о преводу Големовића Дар доброј деци Пожаревац 1895 о Јорговића Српске дечје игре Н. Сад 1894, о Ласти, о Књигама за народ II Коњевића, о Стеваиовића Народној Школи, оЧутурила Иедагогицц Београд 1895. У свакој свесци има и библиограФија добивених књига За овим су даље у свакој свесци разни заииси и изводи са састанака друштвених. — Не можемо, а да не обратимо пажњу редакционом одбору да ирипази и на чистоту језика у своме органу. Пије лено да се чита: пјуотив никога чуо нисам fM. ни иротив кога...) часан изузетак (м. частан), наградио јс са одабраним књигама итд. Нони листнћн. — II ако hucbio на иочетку године, већ на измаку, ипак за то наше новинарство доби два нова листића да иослуже сваки својој сврси бар за који дан. Један је покренуо Нера Тодорови1» уз ,Мале Новинеи и крстио га Зубљом^ а други је искрсао у номоћ „Виделуи и његовима, те је зато и добио нме НаЈгодноха листа. Нов хрватски лнст у Дубровинку. Педавно је отпочело излазити „Pravou, којем је задаћа уједињење и слобода Хрватске, а прииада правашкој странци. Власник му је Т>уро Рашић, а одговорни уредник Филии Чароки. Како „I)ubrovniku мисли, иза ових имепа крију се hi*kii тамошњи католички попови, чија је н заслуга што јс лист нокренут. Настаини Вјесник. — Од четврте књнге овога часониса за средње школе у Хрват-