Delo

Б Е Л Е Ш К Е ‘62 . екој добили смо прву свеску, у којој чптамо ове радове: Prirodopisna obuka u našim srednjim školama од д-ра A. ЛангоФвра (1 9), Luka Ilić Oriovćanin (1817.—1878.) од д-ра И. Шерцера (9—15). Илић је био од важнијнх кљижевпика из млађега кола Илираца; у младости је писао несме, векином пригоднице, а у зрелијим годинама бавио се понајвише описиваљем градова, градина, обичаја н издавањем народних песама. Од његових већнх радова Шерцер наводн: Narodne slavonske obieaje Загреб 1846; Slavonske varoške pjesme Загреб 1844. - 47. у четири свеске,- Barun Franjo Trenk i slavonski panduri, Загреб 1845; Lovorike gradiškoga narodnoga graničarskoga puka br. 8. Загреб 1874. и llistorische Skizze der k. k. Militar—Commnnitat PanČova. Панчево 1855. — Да.вн су радовн: Napomena о kosokutnom sferičnom ti'okutn од Д. Радовића (15 22), Imena životinja u prenesenom značenju од д-ра T. Maретића (22—43. Врло интересна расправа), Prilog za razumijevanje hrvat.skoga i nemačkoga. akcenta од д-ра J. Флоршица (43 —47. Писац хоће да покаже, „како би ва.вало у шкодама нашим тумачити ученицима карактер акцента у језнку нашемц), Prilog za hrvatsku geografijsku terminolcgiju од д-ра M. 111еное (47-61. Нонис геограФијских имена према новој карти Аустроугарске монархнје. Пмена су куп.вена по Хрватској, Сдавонији Далмацији, Босни, Херцеговини, Истри и Крањској. Сем тога нрегледани су неки делови Јужне Угарске, Србије, санџака новопазарског и удинскога краја — у свему 156 карата.). У овој свесци приказане су четири књиге: Скетова Staroslovenska čitanka од д-ра II. Гостише (62—69); Носедлова Емпирнчна психологија за школску и прнватну потребу (Сењ 1892Ј u Арнолдова Психодогија за средња учнлишта (Загреб 1893.) од Вл. Вујића (70—74Ј и Строхалово издање Рел.ковнћева Сатира (Беловар 1895) од Ј. Сарковића (74 — 80.) На крају су четири белешке (81—87. Конструктивно ријешење једнога задатка из стереометрије; Обднк шта мјесто utro; Fredericella sultana (Blumenbach); Два знатна открића: аргон и хелиј) и преглед ових часописа: Zeitschrift fiir das Gymnasialwesen, Neue Jahrbiicher fiir Philologie und Paedagogik, Revae internationale de i’ Enseignement, Zeitsdirift fiir mathematischeu und natnrwisenschaftlichen Untericht, Zeitschrift fiii physikalischen und liemischen Unterrieht и Zeitschrift fiir das Reulsehuhvesen (83—96). lndogermanische Forschungen. — Од овога > тручпога лнста, намењзна истраживању нндогермансках јетка u старана, што под уреднншгвом Kajt.ia Jjpi/tMana, нроФесора лииискша свеучилишта и Вилхелма 1Пграјтбер1а, прОФесора Фрајбуршкога свеучнлишт-, излазн у Штразбургу, изишла је u иета књига у пегсвезака. Од р дова, који су у oitoj књнзи изиилн, нас Словепе ближе се тичу : Holger-a Pedersen-a D а s i n d оgermanische Sim Slavischen. (Ово нсто третирао je скоро у исто време, Уледбек у Јагићепу Архиву, књ. XVi, о кон је било рсчи у нашем листу), II. Hirt-a Ober d i е mit-m-und b h g e b i 1 d e t e n K a s u s s u f f i х e, J. V. Roswadowsk-ora o словенској речи за „cunnus, vnlva“ и S. Bulitsch-a SlavischeMiszellen (1. Zur sla vischen Palatalisierung. 2. Altrussisch домовк Д0Л01Њ.). ПроФ. Мусић приказао je своју pai сираву из Р.|Да „GnomiČki aorist u grčkom hrvatskom jeziku.“ — „Indogennanische Forsclmngen“ Jiaaate у свескаиа од по иет табака, а пет свезака чине књигу. Уз њих излази и Anzeiger fiir indogermanische Sprachund Altertumskunde, засеб о пагинован, у три свеске, по пег табака. Књига стаје 16 марака. У првој свесцн VI књиге биће нзме1,у осталога од Ј. Мајера Etymologisches aus den Balkansprachen. IIPOCBETA Школовање калуђера. — Удружење свештенства монашкога реда у Србији одлучило је на својој годишњој скупштинн, да сви манастири узајамним трошком школују своју млађу браћу, како у богословским тако н у но.ЂОпривредним на} кама с тим да тако школована млађа браћа морају после жнветп у манастирима где буде потребно, те да користе манастиру, поднжј ћц углед његов и стварајући од манастирског имања угледна добра. Одлука ова заиста је за похвалу ц има наде да неће остати само на том, већ да ће се u до краја извести, јер педесет манастира Крањевине Србије моћи ће ваља да уредно годншње давати 2670 дин колнкаје сума одређена за издржање неколико монаха у богословнјн ц у по.љопривредним школама. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ t Др. Клеант Теодоридес. — 15. с птембра премину на Ц> тињу иосле двомесечнога тешкога боловања од сушице др. Клеант 'Гео \opuAec, којз је за кратко времест:као л па гл.са не само праксом својом већ и на књижевном иољу. Оба црногорска кјбижевна листа, а нарочито „Луча“ доносилаје редовно од lbera но кејн upiuor. 1Бегове пош i.iuue цз медициискога света сваки је радо читао. II па нашеи „Српском Архиву“ отпочео је био радитн, али га смрт ирекиде. Теодорпдес је пореклом Грк, алн је одрастао у Црној Гори; те се са свим обикао, одакле је отишао уз нрипомоћ кнежевску на медицински Факу.ттег у Петроград, али ouiTpa клима не даш му да довршн гамо м •дици iy, него мораде доциије нћн у Царигр .д да еврши оно што је давно желео. Бредиои оним трудбе шку нека је лака зенља ! t Д-р Богослав Шулек. — Хрвати су оиет изгубили једног од сиојих најзаслужнијпх радника, је шог од илирских ирепородитеља. Д-р Б. Шулек, тајник југоелавенске академије, умро је 18. новембра, а сахрањен