Delo

ЈЕДНО ПИСМО АЛЕКСАНДРА ДНМЕ 284 девојке исто тако као u младпће, стварамо лицеје, којп врло много стају, где оне посгају проФесори п ставл>а им се у дужност, да расветљавају п пзносе пстину о свима псторпјскнм, економијским, политичким, научнпм литањима у своту, а онога дана, када се њпма указује прплпка да засведоче напредак свога знања, онога дана, када је како бпрање, где су заложепи пнтересп земље, чпју нсторпју оне тако добро познају, њнх моле да остану код куће, и ако чак u вратарп имају нраво гласа. Где је оно Фамозно ослобођење женскнња, које је донело собом хришћанство, за које је Дева Марија поднела толике жртве ? Трубадури тврде, да ће женскпње много изгубити одсвојпх дражи, унотребом својих нових права. Али зар их бициклет чпни дражеснијама? Вп заборављате, кажу нам нзвесне озбпљне личности, да су женске ослобођене војнпчке службе. Али оне нису ослобођепе од тога да не рађају децу, без које не би ни могло бити рата — што би много више вредело — нпсу ослобођене од тога да не буду бремене девет месеца, да не доносе децу на свет с ужасним боловима , да нх не доје, да не бде над њима, да пх не негују годинама, да не нодносе уображенн страх кад им их одузму и пошљу на границу нли нреко ове. Сви разлози, који се износе прогив тога, јесу остаци римскога права, које ће нриродно право у скоро оборити Зар жена није створ, који и радн u мисли, истога порекла и истог облика као и човек, осем неке мале разлике, која, у осталом, иде у њену корист ? Зар не правпмо од ње светпњу, особпто као мајку, сунругу, кћер? Зар јој не намећемо у исто време толике дужности а у неким елучајима и више одговорностп него лп човеку? Да, онда објавпмо u утврдимо и грађанску u политичку једнакост њену с човеком Што се тиче њене социјалне једнакостп с нама, о томе не треба да се ми бавимо, то ће она сама сгавити себи у дужност, и како ствари иду, за тнм се неће дуго чекати. Заиста, само луде могу тражнтн слободу за човека. а не предвидеги, да се она мора исто тако дати u жени. Примите, госпођо уверење мог одличнога ноштовања. А. Дима — Сини УРЕДНИК Др. М. Ђ. Миловановнћ ВЛАСНИК Ст. М. Протић.