Delo

ЈЕДНО НИСМО АЛЕКСАНДРА ДИМЕ

Pla занаду је већ давно женскнње повело доста огорчену борбу, да се у свему у правима пзједначн с мушкпњем. Не давно премпнули гласовптп Францускп књпжевник, п нашпм чптаоцпма већ нознатп , Александар Дима — Спн овда онда и сам се дотпцао овога пптања. Њему су се, по већ утврђеноме обпчају код Француза : да о свпма важннјим стварима чују мишљење впђенпјих књпжевника и публпциста , често обраћали за мпшљење у овоме или ономе пптању. Тако је постало и ово ппсмо. Марпја Шелпга-Левп умолила је Днму за мпшљење о томе женскоме питању, п Днма се овпм ппсмом тој молби одазвао. На ппсму нема датума, кад је ппсано, алп се пз поштанскога жпга на завоју впдп. да је пошти цредано 6. јула ове годпне. То интересно писмо гласп : „Госаођо, Моје мпшљење о правпма женскнња већ од дужег сасвим је утврђено. Ја сам га објавио у разним брошпрама као „Жене које убијају и жене које гласајуи, (пмамо је на српскоме. Пре петнаест годпна превео је М. Сандпћ. а издала књпжара 15. Валожнћа) u „IIстраживање оца ванбрачној деци“. Ја желпм да грађанска п нолнтпчка права женскнња буду равна иравпма мушкпња, јер су им п дужностп једнаке. Илаћа лп женскпње норезу, као н мушкнње ? Не гоне ли га као и мушкиње, кад не нлатп ? Ако женскиње не пзмирн своје дугове, ако не нсплатп своје трговинске меннце, ако не платп закупннне, узнмају ли му нокућство н продају ли га ? Кад у крадеу дућану траке или чппке, воде лп га полицпјском чпновнику п одатле пред суд као нреступника ? Кад се номишља, да Јовака Орлеанка не бп могла отпћп у општппску кућу, да прнјавп дете CBOje суседе, нитн да гласа за општннске одборнике у Домремн-у, у овој лепој земљн Фргшцуској, коју је опа спасла! Ми се ноноспмо славним писцима, као шго су госиођа од Севпња, госпођа Стајеловица, госпођа Санд, а не дајемо им нн она грађанска u полптичка нрава, која донуштамо њпховнм кочијашнма. Мп школујемо