Delo

ЗАПАТСКЕ ШКОЛЕ 345 достаје наша приврсдна и текничка спрема. Ми нећемо тодико оскудевати ни у капиталима колнко у доброј спреми радне снаге. С тога мислим да је данас најпреча потреба подизање стручних индустријеких школа. По нре него пређемо на то ио својој актуалности важпо иитање, вања нам се бар површно уиознатп са главним Фазама развитка индустрије и узроцима који створнше преображаје у систему нроизводње. I Првн п најстарнји облик индустрије јесте кућевна ироизводња или рад у иородпци. Прастара Фамилија, посматрана са гледишта економског, беше самостална једнннца доволша сама себн у подмироњу задружнпх потреба. Све доцније Фазе у развптку имају свој зачетак у тој ћелијци иримитивног друштва, или да се нзразимо економски, у оделитој кућевној привредп која је за толнко векова била једини и нормални облик радиности. Главне црте производње у Фамилији ове су: Цео економски процес добара, представ.веп само у ггроизводњи и потрошњп, вршио се у затвореном газдинству: члановн Фамилије самп су ироизводили прве матернје, прерађивали пх и трошншпли. Врсту и колнчпну производње строго је одређпвала кућевна потрошња. За кашгтал се једва може рећи да је постојао, и то у најпримитивнпјим алатљнкама. Размене добара ннје било сем по ретком изузетку. Изгледа да људп у почетку нису показивали склоностп ка разменн из којо као усел^ене црте човекове Лдам Смит нзводи начоло поделе рада. Јер се зна да је у нрастарим временнма размењивати значило толико исто колико п варати Важење добара мерило се према корисиости пли њиховом економском својству да задовољо потребе. Индустрија у том ирвобптном облику старија је од земљорада. Путннцн по повнм земљама и данас наилазе на примитпвне људске заједнице које се баве разним врстама индустрпјских радова, као шго су многа црначка племена у Африци. Али тек сталним настањењем на једноме месту када земљорад постаде редовно занимање индустрија добија разговетнији облик. Људп се споредно или сталнијо одају на израду алатљика и другпх предмета потребних зем.вораду. Текннчка вешгина и савршеност у изради развијале су се у мери у којој се јаче обележа-