Delo

вала подела послова између чланова заједнице, што је омогућавао сам склоп Фамилије у преисторијском времену као разлпчан од данашљег гшродичног уређења. Она је обухватила читаве заједнице или групе лица (gentes, родове) везаних међу собом крвним сродством по праву материнства, а доцније по праву очинства (патријархална Фамилија), са заједничком сво^ јином и газдовањем, а бројала је толико чланова да је заузимала простор, на коме је била настаљена, читавих села, по примеру данашљих сеоскнх задруга. Али тај самоникли економски склоп у коме се искључиво ироизводпло за кућевну потребу није се могао вечито одржати. Економски узроци највише су допринели љеговоме распадању, оии исти који дејствују на дезорганисање нашнх задруга. Кад би се показао вишак у произведеним добрима преко подмирења задружних потреба, тај би се остатак прпметио, п тако се долазило до извесног дохотка који је понуњавао оно што земљорад у даљем ширењу потреба није могао давати. То наступи нарочито од времена кад се земљиште као колект !вна својина стаде делитн међу задружним групама које се одвајаху од иримитпвне Фамилије да нродуже самосталну екзи9 стеицу1). Сама оскудица и немаштина прпморавала је људе да се довпјају те да поред земљорада траже пове изворе опстанка у индустрији Ту лежи зачетак одвајања индустријске цроизводње од земљорадничке. Случајеви размеие сад постају чсшћп. Размена нрво отпочпње између чланова разних природиих група који се међу собом сматраху као странци, а то ће рећи но ондашљим појмовима као непријатељи, и увек је бнла нраћена лукавством, преваром, па често и насиљем. Да би се све то избегло размена између страна вршила се под надзором извесног јавпог лица, у присуству сведока и са нзвеснпм симбјличним знацима којих јо нуно римско право. Примитнвин облнк цроизводње у породнци одржао се до данас код многих народа који још нису достпгли потнуну екопомску зрелост, нарочито на северу и југо-истоку Јевропе. У скандпнавским земљама земљораднпцп иоред свога главног занимања негују и ппдустрпју, израђујућп већпну нредмета по* ') Ве.ч formes il’ imlustrie daos leur đeveloppement historique, par Karl Biieher, у Revue (Г eeonomie politique, 1892. juin.