Delo

348 Д Е Л 0 извесни услови учења и начини рада, уводи се шегртски систем као нужан услов за обав.вање заната. Тиме се у главноме занати разликују од кућевне индустрије. Град у самоме почетку беше иаланка или боље повеће село, окружено зидом, са пијацом на средпнн, зградама за становање, стајама за стоку, жптннцама, и др., служећи као уточиште суседним становницима којн наиуштаху села од притнска и намета Феудалних господара. У несигурним временима средњпх векова сваки је могао са својом породицом и малом наћи прибежишта у граду, а у накнаду за то ставњало му се у дужност да сноси све дације око утврђења града и да га брани у случају напада. То право склонншта коме је одговарала дужност одбране добије назив право грађанства, а становници града ирозову се грађани cives или burg’euses од речи бург, како се град звао у ночетку. Отуда реч буржоазија или трећи сталеж којн пониче у градовима средњега века као јединим центрима индустрије, трговине и политичких слобода оних мрачних времена3). Становништво по градовима није се у почетку по занимању разликовало од сеоског. По кад се градови толико намножише да им земњорад није могао давати све намирнице, прибегло се прерађивању снровпна, н тако нрерађене предмете варошани размењиваху за нољопривредне производе са околним се.ванима. Град није обухватао велики простор, неколике ми.ве у наоколо, да су сељани могли долазити на градску пијацу и враћати се својим кућама обданице. Тако со сад подела занпмања јачо обележава, градско становнпштво одваја се од сеоског, на дакле и занати од земљорада. Између та два друштвена слоја заснивају се тешњи економскн односи. Градови постају једина места за нрођу земљорадничких производа, размена се грана, трговина добија јачи окрет, а тиме целокупна привреда добија сложснији облик. Занатску радиност као самостално занимање налазимо у почетку средњих векова прво на Феудалним газдинствима (Frolmhof\virtschaft) која су имала карактер приватне кућевне привроде. По Феудалном склоиу господари или спахије ирител) An Jntroiluction to english economic history and theorv, by W. J. Ashley, 1888. I* 69, 73.