Delo

ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ 349 жаваху велнке баштине дате им у Феуд са свим оним што је потребно за вођење економије. Тада со на дворовпма влала лаца, племића и но манастирима отпочиње неговање ипдустрије. Карло Велики издавао је потчињеним дворовима наредбе да морају држати извесан број занатлија који су радили као привезаници за иотребу својих госиодара а ови су се старалп о њиховоме опстанку. Стање радиности тих ирвих времена нпје довоњно расветљено. Зна се толико да су се Феудални госнодари старали о развнтку заната, доводили стране мајсторе преко којих се ширила римска произвођачка текнпка, сачувана у нонеким местима, што је допринело јачем развптку заната, прописивалн услове рада, начине изучавања заната, органнзовали поједнне занатске проФесије и т. д. То су биле, као што велн Шемберо,4) школе из којих се ширило индустријско знаи.е У понекнм слободним општинама било је занатлија слободних и независних од племства, али су сс у исто време бавили и земњорадом. Доцније потчињене и привезане занаглпје почеле су напуштати спахијска газдинства и бегати у градове и тамо су постајале слободнн мајстори. Алп свакојако занати су остали у скученоме стању све док се јаче не разви градски живот. Чим се градови намножише и ослободише од притиска Феудалног, добивши слободну општинску управу, радиност узима већи полет. Занатлије се сад деле према занимањима и организују у заједнице нод разнпм пменима : корпорације, гнлде (у Инглиској) и еснаФе. То je најмаркантнија црта средњовековне заиатске радиности у градовима па којој нам се вања мало задржати. Постанак еснафских заједница датира се од краја једапаестог века, а у 13. и 14. веку налазнмо све занате у варошима организоване у еснафе. Уређење н.ихово извршено је извесно по обрасцу сличних заједница, задржатих још из римскога времена, у неким градовима који су имали своју самоунраву. Према времену постанка и тадашњим социјалним условима еснаФе треба посматрати са две страие : окономске и нолитнчке. То беху с једне стране удружења занатлија којима је био задатак да регулпшу стање раднности у свима правцима, а с друге стране полнтичкп органп градске уираве који су имали да се 4) Handbach der Politischen Oekonomie, II, 409—472.