Delo

ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ В53 вост у индустрији. Пије било могућности да човек развпје све своје снаге и њима се користи, ношто није било слободе такмичења. Свеколика делатност у тако крутом уређењу сматрала се више као општи извор из кога треба да црие дохотке у приближно равној мери свн чланови еснаФа Средњевековнпм еснаФИма не може се, при свем том, одрицати заслуга за трговину и радиност, а нарочито заслуга у томе што су дали прилике образовању грађанског сталежа којп је био покретач свих слободоумних мпсли на пожу полнтичком. Али опн нису могли задовољити све стране људске прпроде. У своме првобитном облику еснаФско уређење достнже потпун развнтак у четрнаестом веку. У петнаестом већ се иалазе трагови његова опадања, и у ш<?снаестом и седамнаестом наступа јачи ироцес дезорганизације. Најзад се еснаФске заједнице изродише у затворена и неприступна удружења чији се чланови једипо рекрутоваху из еснаФских Фамилија. С тога се на те установе иочело јаче нападатн. Први Тирго укнда еснаФе једним едпктом 1776.Г као «тиранске установе”. Но онн се одмах после његова пада као мииистра успостављају. Уставотворна скупштина декретом од 14.—17. јула 1791. г. коначно их укида гледећи у њима неуставна удружења и атак на слободу рада и проглас човекових права. И у другнм земљама, само доцније, укидају се еснаФи, али не у тако радпкалном духу Француске уставотворне скупшгине, управо одузима им се карактер првашње сгрогости и крутости. У 1Нвајцарској 1830.; Шведској 1830 —64.; у Немачкој законима од 1807. и 1869.; Аустро-Угарској 1859. и 1872. г. У Инглиској еснафа је нестало и без нарочитог укидања, сем што је закон о шегртима (Statut of Apprentices) донесен за време краљице Јслисавете (1562.) укинут 1814. Тнм законпма одузет је еснаФима монопол на радиност и проглашена слобода рада. ЕснаФска удружења иродужила су своју екзпстенцу али у другом облику и са другим циљевима. Оне строге контроле коју еснафи вршаху над радиношћу нестало је, пошто се није могла сложнти са слободом рада и кретања, и њу, у колико данас постојн, врши држава. Данашњп еснаФи имају са старим само име заједничко. Њпхов је задатак да негују и одржавају дух удружења као отпор претераном ипдивидуалнзму, да учврДедо VIII 23