Delo

Д Е Л 0 352 ћај личне одговорности за израду и доброту робу. Они су познавали жеље и потребе својих клијената, па су према томе и удешавали производњу. Пошто је градско тржиште било намењено искњучиво промету домаћих производа, то су се стране прерађевине могле уносити само ако је потреба захтевала, а није било могу1шости да се у граду производе Размена добара подвргавала се јачем надзору који се још пооштри кад отпоче трговина са странцима према којнма је владало неповерење. Мере за дужину и тежину одузимају се од заинтересованих страна при размени и ставњају под контролу нарочитога лица, мерача, чије је присуство при куповини и продаји било обавезно. Мерач је испитивао робу и контролисао тачну предају ствари. Сноњна трговина није имала карактер интернационални као данас, него интеркомунални, јер се вршила пзмеђу поједпних градова, слободнпх општина. У 13. н 14. веку странци су трговалн по туђим земњама на основу владалачких повластица, и то регко као осамне једннке већ као чланови извесних корпорација. У осталом споњна трговнна узима јачи полет тек од крсташких ратова кад со Јевропњани упознаше са народима источним и њмховим радиношћу. Својим строгим одредбама, како и колпко да се производп и по којој цени да се продају добра, варошка економна политнка спречавала је јачн полет у развићу индустрије, особито у произвођачкој текници. Проналазачки дух био је усиаван, јер нримена савршених алатљнка тешко се прнмењнвала због гоњења проналазача од стране еснаФа. Интересно је поменути како јо ковачки еснаФ гонио славнога проналазача парне машине Џемса Уата, не дајући му да се настани у Глазгову п да отпочне нримену својих ироналазачкпх радова, те je најпосле заузимањем самога Адама Смита као нроФесора нашао ирнбежишта иод кровом университета те вароши, где отворп радпоницу '’) Произвођачн су се морали кретати по већ утрвеноме путу, новачења су се тешко допуштала. Пастало се бнло да се сва радинос/г регулише као меканпзам у часовнику, не би ли со одржала хармонија између интереса произвођача и потрошача. Тпме со ишло у крајност услед које је наступила јалов) Lectares ou the Jndustrial Revolution iu Engluud, by II. Joynbee, 1890. стр. 14.