Delo

355 ЗАНАТСКЕ ШКОДЕ падања Феудалнога склоиа и сиахпјског газдинства н истаче «а позорницу нове нолитичке и економске чињепице. Од но■четка онштег покрета те борбе која изврши народносно јединство идоведе владалачком апсолутизму негована је мисао, да је за постнжење општег благостања нужпо јаче концентрисање нривредних снага, а то се могло изврншти само на широкој основпцп народне припреде. Нове државе својим сложеним склоиом изазваше читав ннз иотреба : увођење бирократског система илп плаћање чпновнпка, стајаћа војска, велики и чести ратови, луксуз на владалачкнм дворовпма и т. д, које се нису могле подмирити дотадашњим прпвреднпм изворпма. Нове и веће потребе природно су створиле промене у привредном спстему и Финансијскнм методама. Дотле се старало да се истера што впше пореза без обзира на привредну спагу онпх којп га сносе. Сад се иогледп на Финансијску полптпку мењају. Почпње се увиђати да Финансијска снага једне државе почпва на њезиној привредној моћи Владаоци, више заинтересовани сад него пре у подиз. њу народне приврсде, пшлп су јој на руку. Све мере које су државе у томе цињу предузимале у шеснаестом, седамнаестом п почетком осамиаестог вена, позеате су под пменом меркантилног система. Меркантилпзам је почивао на тада владајућем појму, да се напредак једне зсмње ие може сложпти са иапретком друге. Ако би се једпа држава обогатнла трговнпом, држало се да је она то могла постпћи само на штету других. А сам тај појам изданак ie народнога духа или идеје о самосталном и оделитом животу народном, која изби на површпну и рашпри се са ренесансом и реФормацијом. Величнна и напредак народнога једпнства, представњеног у модерној држави , завпсили су у првом реду од материјалног богаства. Како јачи полст у трговин, на што се тада нарочпто нолагало , пада у времену нритицања злата и сребра из амерпчких рудника када се поче развијатп јаче новчана прпвреда, то се га два метала стадоше сматрати као највпд.кивпјп и најтрајашнији облици покретног богаства народпог. Тим путем дошло се на погрешну мисао да је народчо богаство у новцу. Свака држава по томе нојму старала се да увелпча колпчину новца у земњи. Неке су државе ирописивале и казне за оие који .би нзносили новац на страну. 23*