Delo

356 Д Е Л 0 Али кад се разне вештачке мере умножавања новца по• казаше као узалудне и бескорисне, прибеже се другпм начинима да се привуче новац у земљу, а то је каналом трговнне. Настаде се да се што впше прерађевина извезе на страну. како би се за исте добило више новца. Државе су ради тога увозиле сировпне , прерађивале и у тако прерађеном облику нзвозпле, а забрањивале су увоз Фабриката са стране који нзвлаче новац из земље Тај окрет у мислима чнни прелаз од меркантнлног система ка протекционизму или систему заштпте домаћс радиности. Гледиште се дакле мења. У место да се забрањује извоз племенитих метала пз земље, почиње се заштићавати домаћа индустрија од стране утакмице. Постанак тог новог система налашмо у радовима познатог Француског министра Колбера који иостави чврст темељ Француској индустрији. Ми морамо, рекао je једном приликом Колбер, стране народе освајати нашом индустријом и надвисити их нашнм укусом у изради. По примсру његовом све државе прибегоше заштитном систему, гледећи да својим Фабрикатима изађу на стране пијаце. Та индустријска сур-. вњпвост изазвала је јачу економску борбу међу народима и била је повод миогим ратовима. Променом нолитичког склопа и проширењем економске области, која допре докле и област модерне државе, из основа се поче мењати блик радиности. Унутрашње преграде између појединих области у земљи дижу се , узана варошка привреда шири се и постаје народна а развијањем саобраћајних средстава и отварањем прекоморских нутова добија међународни карактер. Добра сад круже другнм и далеко дужим путовпма, док доспеју у стадијум потрошње. Подстицај зз производњу не делази впше толпко непосредпо од потрошача колико од јачих спекулација произвођача и трговаца. На место локалне поделе рада у малој области варошке иривреде раз вија се иародна подела радова. Тако привредни живот излази из оног узаног круга градске иривреде и добија облик привредс народне. Државе сад одузимају повластнце дате страним трговцима да могу по земљи трговати и настојавају да својом нидустријом освоје спетско тржиште. Од тога доба почиње, место куиовине и нродаје на локалном варошком тржишту, утакмица