Delo

366 Д Е Л 0 више. Па, и ако је у овој другој храни нма више, ипак је то за човека у недовољној мери, те с тога човек и мора обема врстама хране соли додавати, а тиме приправља онај пријатан укус својим јелима. Со потпомаже, као и шећер, јаче лучење сокова за варење; она ствара у органнзму сону киселину желудачног сока, потпомаже растварање беланчевине, која је у хранп, и тиме олакшава прелазак хране у крв. Она суделује и при лучењу утрошеног градива кроз бубреге. А изгледа да со спабдева жуч са натријумом и као да стоји у везн са постајањем ћелица у организму. Свак познаје со а зна и каквог је она изгледа и укуса, Тако исто сваки зна да јело, незачињено сољу, не само што нема никаквог укуса, већ је бљутаво, те с тога и јесте поиребно да јела солимо. Али многи не знају где се и како со налази, како се она добива, који су јој саставни делови и др. Научењацн су доказалп да се со, коју употребљавамо за зачињавање наших јела, састоји пз два тела, и то из натријума и хлора, те отуда је и њезино хемијско нме натријум-хлорид. Свакоме је познато злато, сребро, гвожђе и бакар, који се зову општим именом метали, иа и натријум је један такав метал; у чистом стању он је сјајан, сребрасто бео и мек као восак, те гајезатолако и сећп. Многима је познат под именом светлећи гас. онај гас што се запали н гори кад му се принесе упаљена кресавица и којим се осветљавају позоришта, -Фабрике, излози, па и по неки домови. И хлор, који с патрнјумом образује со, такође је гас, али он не горн, има непријатан мирис, а боје је жућкасто-зелене. Хелор је. врло нездрав. i дисан у мањој количини гони на кашаљ, а у већој количини изазива заиаљење слузнпх кожица у телу, а може и Да угуши. Како то бива, да се хлор као гас може сјединпш са натријумом, који је метал, те да образује со? Без сумње свакоме је иознато, да гвожђе порђа, кад се изложи дуже времена влази, а то ће рећи покрије се мркожутом прашином, која са назива рђа. Рђа не садржи ни гвожђе ни виздух; то је осооита супстанца. Пошго гвожђе и ваздух једини суделују прн образовању рђе, може се закључнтп, да сз једињењем ових двеју суистанца ироизводи трећа, чије се особине разликују од првих двеју суистанца. Тако, ако загрејемо парче на-