Delo

368 Д Е Л 0 впдела. Слично томе, само у много већем размеру, опажа се испаравање воде у сланим језерима, која имају слатководних притока, јер су и тамо слојеви идући од површпне ка дну језера све гушћи и засићенији сољу. Рекосмо да ће из пресићеног раствора да се скристалисава со на дну чанка; ти су крнстали ситни и имају сви једнак и правилан облик, који има дужину , ширину и висину једнаку и назива се коцка или хексасдар. Даби смо добили ове кристале није потребно справљати сваки пут засићену воду сољу, јер се pacieop испаравањем воде увек згушњава и постаје засићенији, а из овог раствора падају по* једини молекили на дно где образују кристале. Што је испаравање брже, ови ће кристали бити мањи; што је оно спорије, кристали ће бити већи. Дакле, испаравањем кујнска со кристалише у малим коцкама, које су често стављене једна изнад друге и прнљубл>ене једна уз другу, тако да целина добија облик левка, који личј на тетраедарску пирампду. А то је облик сличан оном у коме впђамо жути шећер по бакалницама. Каткад се дешава да кристалићи соли, приликом свога образовања, заклопе међу листиће по мало воде, те с тога така со иршти кад се њени кристали баце у ватру. А то бпва с тога, што вода, која је у унутрашњости крпстала заклопљепа. испарава приликом з гревања и чини да ситни кристалп искачу као прах. Со је сбидато распрострта у природи. Она се налази у земљи наслагана у слојеве или гомиле, као и друго камење.п зове се сланик или камена со. Оваква се со налази у свима геолошким Формацијама и у свима деловима света, јер је свагда и у свима геолошким добима било погодаба за стварање соли у складовима. Геолошки је иајстарији онај сланик, што се налази у околинп Петрограда, а најмлађи су Карпатски складови у Галицији, Угарској, Румунпји и т. д. Сем тога со се налази растворена, и то у морској води, неким језерпма п сланим изворима. У мпогим државама европскпм сланик се налази у великој обплностн. Важнији европски рудницн јесу ови: Вијелпчка у Галицнјп, Хал у Тиролској, Салцбург п Ишл у Аустрији, Штас-