Delo

со

377 je оиа врло нечиста и обојена је тамно сиво. Та јој боја долази од многе глине са којом је со помешана. Слој те камене соли дебео је 40 — 60 мет. Али због велике количине подземне воде, а и с тога што су слојевн те соли нечисти, и не ваде je као чврсту со, јер би радови око тога били врло скупи Сланих извора има још у Далмацији код Хана и у Хрватској у околини Вараждпна и Штубика. Растворене соли у водн има и у нзворима код Сланкамена у Срему. Највеће н неисцрпно стовариште солн јесте море. Морска вода садржн 3'|, дела соли у 100 делова воде, с тога она н има слан укус. Водена маса што образује мора заузима три пут толико простора колико сува земља, те за то и имамо у њој неисцрпан магацин соли. llo приближном рачуну кад бн могла сва морска вода испарити, онда би се образовао на дну мора слој солп од прилпке 256 метара дебео. А кад би се тај слој соли пренео на чврсту земл^у, онда би могао образовати слој од 775 метара виспне. — Пошто морска вода садржи соли у раствору, то се со добија н из морске воде. Со се издваја из морске воде на разне иачине, а при том послу нарочито се користе летњом жегом као и зимском хладноћом. У топлијим земљама тај се посао врши овако : на обалн морској избере се мала равпица, која се лепо очисти п поравни, иа се онда пскопају четвртасти јендеци, али не дубоки, а на блпзу један другом. За тим се дно и зндови сваког јепдека малтеришу, те да се вода у њнма сачува од свакојаке нечистоће и да се сиречи да зем.ва не упија раствор соли. По том се свп јендеци споје међу собом прокопима, како бп могла вода претицати из једнога у други. И тако кад сс нусти морска вода у један јеидек, она ће се подједнако разлпти и у остале. — Ако је морска обала стрменита, онда шмрковима пресипају морску воду у јепдеке ; а ако је обала ниска, онда re ископа ноширок прокон од јендека до мора и тим прокопом морска вода прелпва у јондеке. Кад су јендеци дово.бно водом испуњени, онда се прокоп затвори уставом Тоилота чнни своје, т. ј опа загрева воду у јендецима, те ова исиарава ; раствор постаје гушћи н најзад се со из тога раствора таложн на дну солишта. Доцннје се она скупља, пзноси н оставља у гомнле око јеидека, те да се ту иотпуко исуши.