Delo

■380 Д Е Л 0 Најчувеније слано језеро налази се у Палестини, у Азији, не далеко од гроба Исус Христова; оно је познато под именом Мртво море или језеро Асфалтит. Мртво море лежи испод нпвоа (површине воде) осталих мора на 400 метара. То је највећа низија (деиресија) што је на земљнној површини има. Због тога je у његовом котлу ваздух гушћи но игде на земљиној површини а врућине најнесносније. Мр гво море има тако густу воду и сољу тако засићену, да у њој не може живети нпкаква риба нити друга која животпња, те отуда му и име мртво море. Ако рибу или другу коју животињу, која у води живи, спустимо у воду мртвога мора, она ће с места угинути. Изнад овога језера непрестано лебди густа и слана магла. Обале су му тако ипкрустиране сољу да изгледају као да су окречене. Не далеко од обале нодиже се огромна стена са свим чистог сланика; она се да цеиати у крушце велике као кладе које Арапи, оближњи становници, скуп.нају и за домаће потребе употребљавају. Из мртвога мора со се не вади, али нма у другим местима сланих језера из којих се ваде огромне количпне соли. Сланих језера пма доста у Руспји, поглавито на Криму, у провпнцијама познатнм под именом Нова Руснја, а још у већем броју нма их поред Каспнјског мора. Најзнатније међу њима јесте језеро Елтон у царевском округу а Астраханској губернпји, на 140 километара од Волге. Ту је може бити најбогатији склад соли што се у Русији налази. Језеро је дугачко 19 a широко 15 километара. Дно његово цокривено је слојем чврсте солп, изнад кога се иалази најгушћп и пајчистији раствор солп. Не зна со тачно дебљина соног слоја, али се поуздано може рећи да је ово језеро извапредно богато сољу. Довољно је иоменути да је за 122 године вађења добивено 9 милијарди килограма соли. Кад би се покрило дно језера са свом том количнном соли, извађеном за тих 122 године, онда би се у језеру образовао слој само од З1^ сантиметра дебљине. И према томе могло би се рећн да за 122 године вађења није нпшта од његовог богасгва одузето. Начин ва1>ења соли тамо је врло прост. Радници поседају у сплату (велики чамац са равним дном) и од обале се удале па нзвеспу даљину, ту изађу из чамца и загазе у језеро, чија