Delo

В§1 с о је дубина лети до 20 сантпметара, а у иролеће језеро је мало дубљо од пола метра. Ту одбијају велико комађе соли, оперу га у сланој језерској води и утоваре у сплату, коју носле одгурају до обале; тамо комађе истоваре и оставе га на обалп те да вода испарн. То велико комађе после разбијају и праве четвртасте крушце. За десет година (од 1870. до 1881. г ) извађена со из језера Елтона тежила је 164 милијуна килограма; последњих годнна ова је цнфра почела знатно спадати а због поднгнуте цене за пренос дуж Волге. Вађење соли из кримских сланих језера много је знатније, годншње оно достпже број 230 мплпјуна кплограма. Мало-Русн праве нарочита кола за пренос те соли. — Најбољу со у Русији даје Баскунчакско језеро нз кога се извади годишње на 14,768.878 пуда соли.*) До сада видесмо одакле се и како добија со. Напомнњем да није могуће тачно сазнати број до кога се уздиже експлоатација соли у свима државама на земљп, с тога што со свуда не води тачан рачун о томе. Овде ћемо поменути укуине производње солп само у неколико држава, и то пре 10 —15 годнна. Тако : У Енглеској вади се < СОЛИ У току године ДО 2.332.704 тона „ Русији • п « « « « « 1.200 000 « « Немачкој « « <( « « « « 884 337 (( « Француској » « п n n Ђ « 500.000 «. „ Аустрији n « » « n « 264.771 п « Шпанији п Португалији « п « п * 700.000 « « Италији » « » « и (( « 242.000 џ « Швајцарској n « « n » (( « 35 000 џ Сад ћемо прегледатн разне употребе соли, њену корнсност па н иеопходност за нас. Со је један мали саставии део човечјег, животињског иа и биљног организма. А доказано је да се со налази н у секрецијама човечјег тела, на било у чврстом нли у течном стању, као у зноју, пљувачци, сузама и т. д. Пошто наше тело издваја посведневно те секреције то онда оно непрестано губи со. А како je со саставнн део нашега тела, онда је нужно да се тај губптак надокнади, а то се вршп само храном. Проце*) Иуд је мало нешто внше од 16 кнлограма.