Delo

вога реда ствари осјећају да је лакоумно било учинити tabula rasa од баштине прошлијех покољења ; осјећају да ни модерна Држава ни модерно друштво нијесу реализовали у оноликој мјери мисао солидарности и слободе како неки тер неки организми нрошлости о којима се једнако говори каоно ти о прошлој архивалној успомени, да кад се н. нр. над гомилама државнијех и друштвенијех рушевина учини једном биланса о суми добра што је Револуција, уцијепљена на пашу залругу. донијела српскоме народу, сва је прилика да ће рачун испастп иовољно 11о онај републикански средњевјековни облик српскога генија којн се оллчио у Дубрбвачкој арисгокрацији и да ће наш Ancien Regime доживљети потпуну рехабилитацију. Видјеће се да између оне енденмонистичне државе и наше модерне државне творевине Дубровник је онај коме сстаје првенство осјећаја моралне одговорности и узвишености посланства у нашој историји. Истина: Лоуди су имали лијегати на уру ноћи. Главар државе није смио излазити из двора него на дан биљежен у Ћеремонијалу. Госпође нијесу смјеле носити накита, нп становитијех свита Сенаторима бијаше одређена дуљина плашта. За продају вина из новијех земаља имао је бит’ проглашен Senatus-Consultns. Држава се пртила у све н свашта од зоро до мрака. Али је владичанствени дах неке више моралне дужности провијаг.ао кроз све гране државне управе. Алн су најчистији хришћапски мотиви надахњивали дјела бескрајнога милосрђа. Али је љубав «која св’јетом влада” бпла мјерило радњи властодржаца и граница њиховој самовољи. Али је социјално нитање било за оно доба н у одређеној мјери ријешено пебројеним кориорацијама, онијем тако озлоглашенпјем arts et metiers које модерни легислатори у Француској тешком муком сада повраћају п давају за углед радницима и господарима. Није ли ово пајпокоње ври;еме да будемо праведни према толикој несталој величнни, ирема толиким примјерима добре владе ? Има ли једпа чудна, паче једна од најчудновагијих државних појава у свијету, крв наше крвн, она генијална смјеса српскога п латинскога свијета, пропасти у заборав, а да се ие окорпстимо иримјорима иоштене и м.оралне управе, оригиналнпјех установа у самој регламентацији дневне радп.е, необуздане чежње за слободом п грозничаве активно-