Delo

УНРАВА У СТАВОМ ДУВРОВШ1КУ

399 сти у свијем гранама живота ? Ова је кратка студија одгопор на ово питање. Биће, мнијемо, дошла у добри час, јер мало је кад српски свијет имао внше потребе да послуша гласове прошлости н да се окријеип у здравоме ваздуху пожртвовне државне акције. Архиви су отворени. Тајне које је реиублика чувала, окружепа душмацскијем свијетом, блистају на свјетлости дана. Дубровннк пма да настави своје социјално послан ство само у другом облику У ономе првоме, згрчен п затворен да га непријатеж крста не опази н да му не завирп у благо, одбијаше на Истоку валове османлијске најезде, млетачко-далматннске културе иа Заиаду. Сада након хижадугодиш њег живота, ишчињеп и обезглавњен задобпо је право да свје тује младо, обијесно друштво које се тек буди из четверовјсковнога сна, задобио је право на часно* име Учптеља Парода. Један цио човјечји вијек не би био довоњан да се дубровачка историја ис^трича у свој разповрсности њезинога иосланства, у свпјем Фазама онога гникога организма. .Ове су странице декле тек мали оглед да се рег summa capit.a нацрта управа у старој Реиублици, тек воЈ) кроз лавнринаг једне средовјечне државе, израђен па основи дубровачкога Statute Book*). Из мртвијех устала повјест Дубровника треба прије свега добријех монограФија да се, кад тај нехарни иосао буде свршен, омогући радња настојнога вијека да исирича Југославенству аовијест најчистије његове славе пропале под мамузом великога корсиканца Дубровнк На Капалу, Ђурђевдан 1895. ') Први и најглавнији законик дубровачки је Статут обнаро1,ен 9. маја год. 1272. за владан.а кнеза Марка Ђустиниана а „confirmatimi per populum Rhacusinum more solito congregato". Сви иознијн закони до нронасти Републикс зову се : „Reformationes". Ове садржавају до год. 1378. у хронолошком реду закључке (reformationes) од сва три внјећа. Од те ее године дијеле одлуке Великога Вијећа од одлука Сената и Малога Вијећа које се од год. 1415. унисују за свако Bujehe у особигу књигу. Закони од год. 1358. до 1400. садржани су у зеленој књизи (Liber viriđis) а од ове године до год. 1803. у ж1/тој књизп (Liber croceus) До сада нијесу нечатани него Libri reforiuationum до год. 1359. трошком Југоелавенске Академије, а Стат_\т, зелена u жута кн.ига, једнако се налазе у рукоиису но равнијем библиотекама и у окружном суду дубровачкоме. Не би ли се Краљевека. Академија латила једном те узвишене вадаће?