Delo

УИРАВА У СТАРОМ ДУБРОВНИКУ 403 potere del Doge, ne fu accresciuta la pompa esteriore, e resa vieppiu sacra e tutelata la sua persona w‘) Република св. Марка није се у томе савијала државној логицн. Дубровник би логичан одмах у почетку. Ако главар државе ннјо смио имати Фактичнога дпјела у владању, иаравно бијаше да не сједи него врло кратко вријеме на пријестолу. Између једномјесечне владе дубровачкога кнеза и септемата продсједннка Француске републике има нуно мање разлике него пзмеђу дожнвотнога владања изборнога млетачкога дужда п исто тако доживотнога владања изборнога немачко-римскога hecapa. Млеци бијаху дакле аристократска републпка с монархпчном етпкетом. Дубровник бјешс и у суштини и у етикети права република оптпмата. Дубровачкога кнеза означује згодном Фразом СераФим 'Керва на освитку XVIII вијека : „Principis nomen ас speciem praebat” говори учепи домпниканац'2) „reipsa tamen privato cive haud snperioror censetur“. Кнез као primus inter pares, у црњеиом плашту, кЧитом” на рамену, у знак врховне властн, предсиједаше сједницама Великога Вијећа и Сената. Али тајнпк Сената често заборав.ка му наноменути нме чело записника Вијећа. Зове се Преузвишени (Excellentissimus Princeps). Чува државне печате, пајтајније државне исправе, кључеве града. Не излази нпкада из двора него кад му то нареди дворски rReремонијал. А кад изнде, прате и њега као и дужда виши чиновници, властела, и 24 дворскијех стражара (у Дубровнпку се зваху Здури, а имаху црљену одјећу) и свнра пред њима музика. Оп, заједно са Малпм Вијећем, прима посланике спољашних држава и отправља посланике републике туђијем дворовпма. Његово се име, са Малим Вијећем и са Сенатом, чнта на државним исправама које иотписује државни тајник. Кад умре »in Rectoratu“, кад није више опасности да се ни за један циглн час осилн над другом властелом, обасиу му мртво тијело највишпм частима. Лијеш носе млада властела на раменима у стону цркву гдје му опијело чита архиепискои са четири бискупа ; како и млетачкоме Дужду држн се и кнезу латинско слово „о заслугама стеченијем за слободу и моћ Дубров') Storia dorumentata di Venezia. 1853. T. II стр, 92. ’-) Prolegomena in sacram Metropolim Rhngusinum 1744 у рукоиису библ. Dom. стр. (34.