Delo

402 Д Е Л 0 ваше Dominus quartae partis et dimidiae totius Imperii Romanorum, и мала Република међу Клеком и Суторином којој историске околности одрекоше простране границе, да јој опет надокнаде губитак освајачки беспримјерним моралним трговачким државним престижем на Балканском Полуострву ; и једна и друга су жив примјер да је једна аристокрација врло јака, врло жилава, врло строга и усредоточена у нашљедном и малобројном вијећу кадра водити један народ у недогледне стазе моћи, богаства и славе. После је таква аристокрација кадра, како у Дубровнику, провргнЈти геограФијску слабост државе у моралну и државну јакосг ирвога реда. У таковој аристократској републици главар државе (le chef du pouvoir ехесиtif) не може и не смије бити него прости сјен. „Dans toute magistrature* говори Монтескје ,,il faut compenser la grandeur de la puissance par la brievete de sa duree.“ Али je у Млецима дуждевска част бнла доживотна, а не мјесечна како у Дубровнику, па сасвијем тијем ду?кд није имао нимало веће стварне моћи од дубровачког кнеза. Монтескје се дакле преварио. Не, није у краткоћи владања јемство против тираније, него у духу аристокрације — строгој државној контроли, у мјери власти која је једна у аристокрацији справна одузети себи а приставити своме главару. А то је и у Млецмма и у Дубровнику било врло мало. У Републицп Св. Марка дужд (Doge) бјеше изабран за јкивот. Части и спољашњи сјај обавијаху га као сваку овјенчану главу. Зваше се Serenissimus (прејасни); краљеви и цареви називаху га : fratello carissimo ; одлуке Сената, у којима он ииак немаше никаква дијела, бјеху написане на пергамени само на његово име, а, да иронија буде савршена, он сам о себи говораше : Dei Gratia Dux Venetiarum, сасвијем да ниједан владар на свијету нпје мање примао власт од Бога а веће од људи ! Алн власти немаше готово пикакве, а од вијека до вијека мање. Свакн нови ду?кд имаше потнисати нову promissione ducale којом изборннци стјешњаваху прерогативе и моћ главара државе. II колнко се веће нровргаваше у про стм сјен, у иросту иерсониФикацију свемогућностп Вијећа, толико му јо спољашњи сјај више растао, тако да је Романин могао pelni: „А compenso quasi delle introdotte restrizioni al