Delo

УПРАВА У СТАРОМ ДУВРОВНИКУ 411 II овдје н ондје главио старање опћнне бјеше градња и украшење првостоне цркве око које се град бјеше прикупио, око које народ бјеше изаткао своју историју, пролио и осушио своје сузе, рађао се, вјенчавао, и умро, благодарио Богу на побједама, ирикупљивао задобцвене барјако и књучеве тврђава, стицао се у вријеме пораза — просто нрави медиоевалии почетак: тако како се с цркве разгранао народни жнвот, тако се Финанције • држава разгранаше с цркве и очувашо п послије религиозно обнњежје. Министрн Финанција зваху се дакле у Дубровнпку Procuratori или Tesorieri cli S Maria Mag'giore (Рнзничари Св Марије) а у Млецима Procuratori di S. Marco, њме прилнчније амо него тамо, јер Св, Марко бијаше донста протектор републике, символ њезпне освајачке силе, док у Дубровнику стона црква није (како би се мислило п како бп имало битп) носвећена Св. Влаху, него Богородичпну Узнесењу (S Maria Mag'giore или Г Assouta). У почетку ризничари С. Марије имали су сабиратп прилоге за грађу те гласовпте цркве1) и управљати њезпним иметком, бдити над градњом, наручнватп градитеље мање и впше (Prothomagistri operis Ecclesiae S Mariae. У. Status I, Cap. 28 , чуватп свете моћн и најважније државне исправе које су се готово до велике трешње (1667.) налазпле ad Reliquios S. Маriae Maioris, како свједочп Рестп.2) *) Првостона црква Богороднце (Дубровчани је зову једном самом рнјечн: „Госнам> би carpaljena год. 1192. веКим дијелом новцима енглескога краља Рихарда Coeur de Liou кога олуја Сацн на острво Локрум кад се враћаше од Свете земље. Потрошила се била на грађу за оно доба силна свота од 80.000 дуката, а другнјех 20000 за украшеље унутрашњости цркве. Градила се 44 године. Бјеше сва од мрамора здвора u изнутра, олта рн од чистога сребра. fV. Resti, Croniche di Ragusa, ed Nodilo стр. 06 и 388). Beлика трешн.а год. 1067 обори је до темеља, а пожар растопи сребро и злато u тако не стаде једне од најгласовитијцх у цсторнском ц архитектонском погледу цркава на западу. Садашња „Госпа“ би зграђена на истоме мјесту год. 1720. н на њој се чцта умјетничко нропадање н материјална тјекоба ишчиљеле републнке, сасвијем да јој је врло лијепо кубе, а да је, наравно, мила свакоме Дубровчанину. 2) Исписујемо из статутта занимљив почетак поглавља: „Qualiter elligantnr Procuratores Ecclesiae S. Mariae et de oftlcio eorumw fLib. T стр. 25) „Dominus antem Comes qui per tempora erit in Ragusio cum judicibus suis et Parvo Consilio elligere debet et ponere duos Procuratores vel plures ad suam voluntatem snper opera et ređditns Ecclesioo S. Mariae Majoris, qnos D. Comes constringere debet per sacramentum ut bona fide procurent negotia ejnsdem Ecclesiae et Procuratores isti debent recipere totum, quod pertinet ad opus dictae Ecclesiare et custodie illnd fldeliter ad utilitatem Ecclesiae...“ Значајна je за оно добавјеpe и идеалнога схватања државнога raison d’etre она установа статута да свн номорци нмају приложити једну чест добнтка rpalju Богородичине цркве. Како је лнјепа у својој, наивноетн глава 24. прве књиге: „De parte quae datnr a narigantibus Ecelesiae S. Mariae.1*’